ПРЕТЕРМИНСКИ И ПОСТТЕРМИНСКИ ПОРОЂАЈ

Претермински или превремни порођај је порођај који наступи између 20. и 37. недеље трудноће. Новорођенче из превременог порођаја се назива недоношчетом или прематурусом. Ово је један од најактуелнијих проблема перинаталне медицине данас. На нашим просторима инциденца превременог порођаја је 8%.

Прематуруси су угрожени незрелошћу свих органа, али плућа и централни нервни систем су посебно осетљиви.
Најчешће комликације су: респираторни дистрес синдром, интравентрикуларна хеморагија, бронхопулмонална дисплазија, отворен дуктус артериосус, ретинопатија, сепса, хипокалцијемија, церебрална парализа.
Стил живота, пушење, стрес, лоша исхрана, алкохол и дрога( најчешће кокаин) повећавају ризик од претерминског порођаја.

Међу најчешће факторе ризика од стране мајке спадају: хипертензивна болест у трудноћи,инфективне болести, фебрилна стања мајке, малигна обољења, анемија, дијабетес мелитус, повећана количина плодове воде, као и крварење из утеруса.
Од феталних фактора на првом месту су: вишеплодне трудноће, феталне аномалије, инфекције фетуса, интраутерини застој.
Интраутерусна инфекција је сматра једним од главних узрока.

Продуженом или посттерминском трудноћом се сматра свака трудноћа која има период аменореје дужи од 294 дана, односно дужи од 42 недеље.
Учесталост продужене трудноће се креће од 3-12%, а инциденца трудноћа које трају преко 43 недеље је 4%. Узроци су најчешће комбинација матерналних, феталних, плаценталних и генетских фактора.

Најчешћи узроци су: дефицит феталнох АЦТХ, дефицијенција плаценталне сулфатазе, компромитована утероплацентна циркулација, неадекватна осетљивост миометријума, па чак и претходна ванматерична трудноћа. Аномалије централног нервног система се наводе као један од узрока настанка продужене трудноће.
Не постоји усаглашен став о клиничком третману продужене трудноће. Први је активно вођење порођаја које се састоји од индукције продужене трудноће. Овакав приступ је праћен нижом стопом перинаталног морталитета у односу на други конзервативни приступ.
Конзервативни приступ подразумева чекање спонтаног започињања порођаја уз стриктно праћење стања фетуса.За испитивање фетоплацентарног стања користе се беиохемијски и биофизички методи.

Текст на основу извора уредио др Дарио Ковјенић,
лекар Опште болнице Панчево
Извор: Гинекологија и акушерство, Универзитет у Београду