1 2 3 4 5

Вести



Прелом кука

Кук спада у покретне зглобове, највећи је и један је од најважнијих зглобова, будући да има незаобилазну улогу у развоју и очувању правилне архитектуре целокупног локомоторног система, односно статике и симетрије тела. Под појам прелом кука могу да се подведу различите врсте прелома овог зглоба, али се уобичајено односи на преломе горњег дела бутне кости у близини споја са карличном кости.

У зависности од места, врсте и јачине прелома симптоми могу бити различити, али у сваком случају њих чини бол различитог интензитета и ограниченост односно немогућност покрета озлеђене стране, док у озбиљнијим случајевима могу бити повезани са повредом унутрашњих органа и шоком.

Код неких пацијената кук и нога могу бити изврнути споља у неуобичајени положај или нога испод поломљеног кука може бити краћа од друге ноге. Подручје захваћено преломом се идентификује рендгенским зрацима, компјутеризованом томографијом или магнетном резонанцом. Већина прелома кука се јавља на горњем делу бутне кости званом врат бутне кости. Као и свака кост и кост кука мозе бити напрсла, потпуно поломљена или ивице могу бити раздвојене. У највећем броју случајева потребна је хируршка интервенција. Хирургија укључује зашрафљивање поломљених делова костију једних за друге, или за металну плочу, замену поломљеног дела фемура (бутне кости) металном протезом или замену горњег дела фемура и удубљења кука протезом (тотална замена кука).

Особе са већим ризиком од прелома

Примарни узрок прелома кука је повреда. Код млађих особа то може бити аутомобилска несрећа или спортска повреда. Код старијих особа најчешћи узрок је пад. Код кртих костију кук се може сломити и без икакве повреде током обављања рутинских послова. Као резултат тога, један од највећих ризика за прелом кука јесте старије годиште, са старењем долази и слабљење мишића, лоша равнотежа и ослабљена густина костију (остеопороза). Како жене имају већи ризик за остеопорозу са годинама, њихов ризик за прелом кука је два до три пута већи него код мушкараца. Поједини лекови, као на пример кортикостероиди који се употребљавају у дужем временском периоду могу да ослабе кости, други пак (седативи или лекови за снижење крвног притиска) могу да изазову поремећај равнотеже. Пацијенти који болују од болести које носе повећан ризик од пада као што су артритис, Паркинсонова болест и деменција су такође са повећаним ризиком за прелом кука.

Знаци и симптоми

Најчешћи симптом прелома је бол у пределу кука који онемогућава да се особа ослони на повређени кук. Могу бити присутни и знаци повреде као што су оток или појава модрица око зглоба кука. Може бити и крваврења у околно ткиво уколико поломљена кост оштети неки крвни суд. Нога са стране поломљеног кука мозе бити краћа од друге ноге, или може бити изврнута уместо да право лежи. У ретким случајевима бол услед поломљеног кука је толико благ да пацијент не схвата да се ради о прелому и жали се на благи бол у пределу кука или карлице.

Терапија

У зависности од клиничке слике, може бити конзервативна или хируршка. У конзервативне методе спадају дуготрајна имобилизација односно мировање болесника, уз примену лекова као што су аналгетици и кортикостероиди, али овај терапијски приступ је врло често недовољан и резервисан за мали број пацијената са лакшим преломима. Најчешће је неопходна хируршка интервенција, када се примењују различите технике репозиције и фиксације прелома кости, а у неким случајевима је неопходна и уградња вештачког кука.

Оперативно лечење прелома може бити:

Хитно, кад постоји оштећење крвних судова, живца или се ради о отвореном прелому. Прелом врата бедрене кости у млађих особа захтева хитно оперативно лечење због угрожене циркулације главице бедрене кости.

Неизбежно, где се без остеосинтезе због супротног деловања појединих мишићних група не могу делови одломака задржати у анатомском положају након репозиције, те се не може очекивати добро зарастање прелома и каснија правилна функција уда.

Препоручљиво, када се скраћује време зарастање прелома, спречава атрофија мишића и избегавају контрактуре зглобова раним покретом удова након операције.

Код компликација Оперативно лечење индиковано је код свих болесника са компликацијама код затворене или отворене методе лечења прелома.

Лечење трајном екстензијом. Уз наведена два основна начина лечења као засебна метода издвја се и метода лечење прелома трајном екстензијом, која се по својим карактеристикама лечења налази у средини (на граници) између конзервативног и оперативног лечења.

Превентива

Прелом кука се може спречити одржавањем јачине костију. Женама се саветује да раде тест мерења густине костију у време менопаузе да би се одредило да ли је потребно спречити или лечити већ насталу остеопорозу. Надокнада калцијума и витамина Д, прилагођене физичке вежбе и лекови који спречавају слабљење костију (бисфосфонати, ралоксифен и калцитонин) представљају ефикасан начин за спречавање прелома кука и код жена и мушкараца. Спречавање могућих падова је увек кључно. Избацити клизаве тепихе и подлоге, направити гелендере на степеништу и обезбедити добру осветљеност просторија (посебно ноћу) - то су једноставни начини за избегавање пада. Неким пацијентима се саветује да носе заштитнике за кукове током дана. Ови мекани подметачи се носе испод одеће како би заштитили кук од прелома.

Упутство за активност код куће после операције уградње вештачког кука

НИЈЕ ДОЗВОЉЕНО:

-Купање у кади 3 месеца;

-Седење на ниској столици, лежање и чучање;

-Сечење ноктију на ногама и везивање пертли 3 месеца;

-Седење са прекрштеним ногама целог живота;

-Лежање на оперисаном куку 3 месеца;

-Ношење терета тежег од 15 кг целог живота;

-Нагло окретање на оперисаној нози, стајање само на оперисаној нози или нагло пребацивање тежине на оперисаној нози, целог живота.

ПОТРЕБНО ЈЕ:

-Ношење еластичних чарапа или завоја претежно на потколеницама у току – хода (скидати ноћу) 3 месеца;

-Седење у кревету са испруженим ногама 3 месеца;

-Свакодневно спровођење научених вежби целог живота;

-У случају појаве гнојне инфекције на другој локализацији од уграђеног кука, неопходна је употреба антибиотика.

ДОЗВОЉЕНО ЈЕ:

-Ходање уз помоћ штака и пун ослонац на оперисану ногу - 3 месеца, а затим ход уз попоћ штапа или без;

-Купање под тушем после 14 дана;

-Пливање у базену после 21 дан;

-Управљањем путничким возилом после 3 месеца;

-Све животне активности доба у коме се налазе после 3 месеца;

-При појави повремених незнатних болова дозвољена је употреба аналгетика.

Не будите забринути ако су покрети у оперисаном куку нешто мањи него што ви очекујете или су праћени повременим болом. Обично у току следеће године нога ће бити ојачана, а ход ће бити сигурнији.

Текст, на основу извора, припремио Марко Бежановић, медицински техничар.

Извори:

-Хирургија са ортопедијом и трауматологијом др сци мед. Ненад Домазет

-https://www.apotekakg.rs

-http://kucnilekar.com

-https://sr.m.wikipedia.org

-http://www.vreme.com

-https://www.doktor.rs