1 2 3 4 5

Вести



Прехлада

Јесен је дефинитивно међу озлоглашенијим годишњим добима када причамо о прехладама, што чини већ суморне јесење дане још суморнијим.
Карактеристика временских услова у јесен: топли дани уз хладнија јутра и вечери, погодују настанку јесењих респираторних инфекција – прехлада. Такви временски услови као и боравак у задимлјеним и непроветреним просторијама фаворизујући су фактори за развој вируса који се тада активирају и изазивају инфекције. Често се облачимо и хранимо неадекватно, што, опет, доприноси лакшем развоју инфекција.

Прехлада је заразна болест коју изазивају риновируси и преноси се тако што слузокожа носа или грла једне особе дође у додир са пљувачком друге заражене особе.
То се може десити тако што капљице пљувачке заражене особе бивају избачене у току разговора, кијања, кашљања.
Оне доспевају директно на слузокожу носа или грла другог човека који се налази довољно близу, или падају на предмете које човек додирује а затим свој нос, уста, или падају на тло и подижу се са прашином која бива удахнута.

Обичну прехладу узрокују различити респираторни вируси, у правилу они слабије патогености, односно с мањом агресивношћу. Најбројнији су и најважнији риновируси, а познато је више од 100 различитих типова. Затим по учесталости долазе коронавируси, вируси параинфлуенце и аденовируси, док је код мале деце важан респираторни синцицијски вирус (РСВ). Прехладу могу лети узроковати и ентеровируси.
Риновирусима смета кисела средина и температура 37 и више. Зато они воле да се населе у слузокожу носа, јер је тамо температура око 33. Праве воденасто цурење из носа и запушен нос и сузење очију. Често праве главобољу.

Повишена температура и други општи симптоми обично изостају, али при инфекцији патогенијим узрочницима на почетку болести могу бити изражени осећај умора, главобоља или блажи болови у мишићима. Болест је самоизлечива, након просечног трајања од 4 до 6 дана, међутим, код пушача и оних особа који су пасивни пушачи, симптоми могу да трају дуже. Такође, особе које имају астму, слабији имуни систем или нека друга респираторна обољења, могу бити болесна дужи временски период. Уобичајени лабораторијски налази, као седиментација и број леукоцита углавном су нормални.
Прехлада углавном пролази за уз топле чајеве, свеже воће и поврће, витамин Ц, деконгестиве носне слузокоже (капи за нос које смањују запушеност носа), можда аналгетик (нпр. аспирин, парацетамол, бруфен) и доста сна. Можете се инхалирати над топлим чајем од босиљка.

Прехладу прати повишена температура само када се јаве компликације од накнадне инфекције бактеријама: запаљење средњег уха или синуса или запаљење грла са зеленкастим секретом из носа.
Тада се укључују антибиотици и други лекови које прописује лекар, а од тежине болести зависи да ли ће се пацијент лечити код куће или у болници.

За разлику од грипа, код прехладе су изражне тегобе у горњим дисајним путевима (цурење из носа, запушен нос), а тегоба које се одражавају на цео организам (повишена температура, малаксалост, болови у мишићима, губитак апетита) готово да нема.

Због изложености и врло лаког преноса вируса, прехладу, по правилу, није могуће спречити. Специфична антивирусна заштита не постоји, а опште мере нису учинковите. Иако сви препоручују, није доказана ни учинковитост витамина Ц у спречавању или лечењу обичне прехладе.

Текст на основу извора саставио, медицински техничар Милан Кивић, Општа болница Панчево

Извори:
http://magazin.breeze.rs/jesenje-prehlade/
http://www.top-shop.rs/tekstovi/kako-da-pobedite-jesenju-prehladu
http://www.max-medica.com/o-zdravlju/prehlada.html
https://www.plivazdravlje.hr/aktualno/clanak/17894/Obicna-prehlada-kako-je-treba-lijeciti.html