Прехлада или грип?

Јесен и зима не доносе нам само хладније време, кишу и снег већ и појаву прехладе и/или грипа.

Прехлада је најчешћа од свих вирусних инфекција. Веома се брзо шири, уобичајено траје око недељу дана уколико се не искомпликује бактеријском инфекцијом. Изазива је више од 200 врста вируса који нападају слузницу носа, синуса, грла и бронхија.
Прехлада обично почиње постепено, одликује се нормалном или благо повишеном температуром, зачепљењем или цурењем носа, кијањем. Главобоља, болови у грлу као и кашаљ се такође могу јавити али су блажег интензитета у односу на грип.

Грип изазива вирус инфлуенце. Позната су три типа инфлуенце: тип А, тип Б и тип Ц. Вируси грипа спадају у врло променљиве вирусе, а резултат промена је нова варијанта вируса, која у популацији може да проузрокује епидемију.
Сезонски грип настаје нагло, увек је праћен високом температуром, главобољом, боловима у мишићима и зглобовима, осећајем умора и исцрпљености и сувим, неугодним кашљем. За разлику од прехладе зачепљеност носа и кијање се код грипа се ређе јављају.

ИМУНОЛОШКИ САСТАВ
Здрав имунолошки састав чини основни предуслов за здравље човека, као и дуг и квалитетан живот. Ако је ослабљена активност имунолошког састава подложнији смо различитим инфекцијама.
Бројни су узрочници који могу ослабити функционисање састава одбране! У првом реду то су стрес, исцрпљеност и хронични умор, затим непримерен начин исхране уз смањен унос појединих нитрата и витамина, минерала и антиоксиданса, као и стил живота са недовољно телесне активности, пушење и слично.

Прехлада је блажа инфекција носа и грла, која траје највише седам дана, а узрокују је вируси.
Млађа деца код којих имунолошки састав још није у потпуности развијен, прехлађена су и по дванаестак пута годишње. Старија деца имају развијенији имунолошки састав, па се код њих прехлада јавља неколико пута годишње. Одрасли су прехлађени просечно 2-3 пута годишње, а код пушача се прехлада јавља чешће и то уз израженије симптоме.
Симптоми прехладе су: цурење воде из носа, зачепљен нос, сузење очију, кијање, гребање у грлу, кашаљ, повишена температуре.
Компликације: симптоми прехладе трају обично неколико дана, а најдуже до једне недеље, без обзира да ли се узимају лекови и помоћна средства или не. Ако имате астму, хронични бронхит, уобичајени симптоми се могу погоршати и трајати неколико недеља, иако је прехлада већ прошла.
Код здравих људи компликације узроковане прехладом су ретке, а код осетљивих људи може се јавити упала синуса или ува и продужити трајање кашља.

ОЈАЧАЈТЕ ИМУНИТЕТ
Имунитет представља све обрамбене реакције људског тела у борби против разних болести, али не може он сам све одрадити, потребна је и помоћ споља.
Довољан унос протеина, као и воћа и поврћа најједноставнији је начин за побољшање имунитета. Особе које не једу месо, попут вегетаријанаца или оних који су на дијети која га искључује, имају слабији имунитет. Лимун и јабуке морају постати обавезан део свакодневног менија. Узимање великих количина витаминских напитака највјеројатније неће смањити шансе за инфекције, а много важније је здраво се хранити и у организам уносити намирнице богате витаминима.
Дневна доза пробиотика смањује ризик од прехлада, али и њихово трајање. Калцијум у млечним производима одлична је помоћ у дијети, одржава чврстоћу костију и ниво мишићне масе, али и помаже при сагоревању масти.
Мед повећава природну отпорност организма од болести јачајући имунолошки састав, и надопуњује са лековитим напитцима, као што су биљни чајеви.

ПРЕВЕНЦИЈА И ВАКЦИНАЦИЈА
Како спречити прехладу и грип?

Док се против грипа можете вакцинисати, прехладу је врло тешко спречити. Придржавањем следећих савета који могу бити врло корисни за спречавање прехладе и грипа помоћи ћете и себи и другима:
* избегавајте боравак у затвореним просторијама где има много људи,
* избегавајте блиски контакт са особама које имају прехладу или грип поготово првих дана,
* често прање руку, а нарочито после руковања или додира са предметима које је употребљавала болесна особа,
* држање руку даље од носа или очију,
* ако су деца прехлађена или имају грип, након игре опрати њихове играчке, проветравајте просторије у којима се борави, обогатити исхрану свежим воћем и поврћем, вакцинисати се против грипа.

КАКО ПОМОЋИ СЕБИ:
* Уносите што више топлих напитака (чајеви, пилећа супа..) и лимунаде
* Конзумирајте што више свежег воћа и поврћа због садржаја витамина, минерала, антиоксиданса и биљних влакана
* Влажите ваздух у просторијама у којима се налазите
* Редовно проветравајте просторије у којима боравите
* Што више мирујте и одмарајте се

ТЕРАПИЈА је углавном симптоматска
* У случају главобоље, болова у мишићима и повишене температуру (>38° Ц) можете користити лекове за снижавање температуре
* Гребање у грлу се смањује сисањем орбилета, употребом спрејева за грло и испирањем грла чајем од жалфије
* За смиривање кашаља могу се користити сирупи (најчешће биљног порекла)
* Против секреције из носа могу помоћи инхалације и спрејеви на бази морске соли
* Антибиотици вам неће помоћи, не узимајте их без консултације са лекаром
* Ако се после два-три дана стање не побољша, ако се температура одржава преко 39°Ц или се стање погорша појавом нових симптома обавезно се што пре јавите изабраном лекару.

Више о сезонском грипу и како се заштити од ове болести можете прочитати овде

Текст на основу извора уредио Милан Кивић, медицински техничар Општа болница Панчево

Извори:
http://www.dzleskovac.com/prehlada-i-grip/
https://dzns.rs/prehlada-ili-grip/