10. децембар – Међународни дан људских права

Људска права су урођена права сваког људског бића. Актери сектора безбедности који користе силу дужни су да поштују људска права приликом вршења својих дужности и овлашћења у складу са међународним правом људских права и стандардима људских права у сектору безбедности.

Свака држава има за обавезу да се припадницима сектора безбедности који користе силу обезбеди поштовање и спровођење људских права и основних слобода који се одражавају у документима међународног права и која су у сагласности са релевантним националним уставним и законским одредбама.

Критеријум заштите људских права обрађује се на основу пет поља посматрања:

-забране дискиминације,

-употребе принудних мера,

-употребе посебних мера и поступака,

-поштовање политичких права

-поштовање економских права.

Забрана дискриминације – Дискриминација подразумева свако разликовање одређених особа или друштвене групе које их повлачи у подређени положај у односу на друге и при чему не постоји оправдање за такво понашање. У нашој анализи однос права на једнакост (неоправданог разликовања) и сектора безбедности посматра се у двоструком смеру – према грађанима приликом употребе овлашћења државних органа који користе силу и према запосленима. У односу на запослене посебно посматрамо поштовање заштите верског, културног и националног идентитета, као и поштовање родне равноправности. Поред тога, анализирамо и поштовање забране дискриминације особа са посттрауматским стресним поремећајом.

Употреба принудних мера – Под употребом средстава принуде подразумева се законом допуштено деловање службеног лица у државном органу управе ради наметања грађанима и другим друштвеним субјектима таквих понашања која су неопходна за извршавање закона. Прекомерном или незаконитом употребом средстава принуде долази до кршења људских права. Ту се пре свега мисли на право на живот; забрану мучења, нечовечног или понижавајућег поступања и кажњавања; право на слободу и безбедност личности и поступање с лицима лишеним слободе.

Употреба посебних мера и поступака – Откривање тешких кривичних дела, организованог криминала, тероризма и корупције захтева примену посебних мера и поступака за прикупљање података које се могу разврстати у две групације на основу нивоа кршења људских права: 1) оне чијим се коришћењем мање или незнатно задире у права и слободе и 2) оне чијим се коришћењем привремено или без сазнања лица ограничавају поједина загарантована права. Претпоставка за употребу посебних мера су „основи сумњи“ који подразумевају две претпоставке – основа сумње и основане сумње, појмови који имају различити степен доказне веродостојности.

Поштовање политичких права – Ова права уређују односе између друштва и државе, при чему се истиче аутономија човека у односу на државу. Политичка права су права партиципације и заснована су на начелу слободе. У нашој анализи поштовање политичких права посматрамо у односу на запослене у државним актерима који користе силу. Посматрамо следеће области: огранићења запослених за учешће у раду политичких странака, кандидовања за изборне полтичке функције, учествовање у политичким демонстрацијама док носе службену униформу и поштовање слободе изражавања.

Поштовање економских права – Ова права теже ка стварању стања сличног, праведног и равноправног друштвеног положаја запослених у државним актерима који користе силу. Заснована су на начелима једнакости и солидарности. У оквиру економских права посебно посматрамо заштиту синдикалних слобода (синдикалног организовања, заштита радничких представника, право на штрајк и општи колективни уговор). Поред тога, анализирамо стање поштовања права на праведне и повољне услове рада, посебно надокнаде за прековремени рад или на опасним местима.

Титулари људских права су грађани, а обавеза државе је да се права и слободе утврђена Уставом и законима не крше већ поштују. Људска и мањинска права и слободе темељна су вредност на којој се, поред владавине права и социјалне правде, начела грађанске демократије и припадности европским принципима и вредностима, заснива Република Србија.То начелно опредељење Устава потврђује се многим нормативним и практичним мерама које Република Србија предузима ради унапредјења остваривања и заштите људских и мањинских слобода и права. Једна од њих је и установљење институције омбудсмана са јасно израженом функцијом заштите и унапређења људских и мањинских и слобода и права. Заштитник грађана је према Уставу и закону овлашћен и дужан да да се стара о заштити и унапређењу људских и мањинских слобода и права. Окружење у коме живимо, дубоко укорењене, често и несвесне дискриминације, нетолеранција или нетрпељивост према онима који су по нечему различити (од боје коже, порекла, религије до сексуалног или другог личног опредељења) намеће приоритете у ангажованости Заштитника грађана на заштити и унапређењу људских и мањинских слобода и права. И сам Закон упућује Заштитника да посебну пажњу посвети заштити права припадника националних мањина, права детета, права особа са инвалидитетом, права лица лишених слободе и родној равноправности.

Међународни дан људских права се обележава широм света како би се указало на значај поштовања права и достојанства сваког појединца. Уједињене нације су 10. децембра 1948. године усвојиле Универзалну декларацију о људским правима, у којој је истакнуто да су та права универзална и да не зависе од националне, државне, идеолошке, социјалне и културне припадности. Тим документом се штите грађанске, политичке, економске, социјалне и културне слободе и права човека- од права на живот и слободу до права на достојанство, приватност, социјалну сигурност и удруживање. Људска права су основна права која има свака особа, која се стичу рођењем, која су неотуђива и недељива, својствена свим људима, без обзира на држављанство, пребивалиште, пол, национално и етничко порекло, боју коже, веру, језик или било који други статус. У свету је протеклих 20 година дошло до темељног напретка у унапређењу права жена, развоја међународног права за утврђивање одговорности за кршење људских права, зашти и промоцији права маргинализованих група и много веће разумевање универзалности и недељивости људских права.

У Републици Србији људска права су загарантована Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, ратификованим међународним уговорима и законима. Напредак Републике Србије на пољу људских права признат је током недавног другог циклуса Универзалног перодичног прегледа Савета за људска права УН у јануару 2013. године. Република Србија је од 67 земаља чланица Уједињених нација добила 144 препоруке од којих је прихватила 139. Велики број добијених препорука које се односе на забрану дискриминације, унапређење положаја права националних мањина, деце и особа са инвалидитетом, родну равноправност, спречавање насиља у породици, спречавање трговине људима Република Србија већ спроводи.

Текст уредила др Милица Калкан, ОБ Панчево

Извори:

njnjnj.un.org

безбедност.орг

njnjnj.ohchr.org