1 2 3 4 5

Вести



Повреде ока

Повреде ока заслужују посебну пажњу, зато што су врло честе (посебно код деце и млађих особа), захтевају брзо и адекватно лечење, и зато што, уколико се не третирају, могу довести до слабовидости или чак слепила, а самим тим и до умањења квалитета живота.

Постоји неколико класификација ових повреда, од којих је најважнија подела према узроку, и то на механичке, термичке, хемијске и повреде зрачењем.

Механичке повреде ока

Ово су далеко најчешће повреде ока, код којих може бити повређена орбита или елементи очне јабучице. Повреда орбите, са или без прелома њених зидова, најчешће настаје тупом силом (у тучи, удесу, чак и у игри лоптом). Тада најчешће страда под или унутрашњи зид орбите. Повреду прати оток и хематом капака, а неретко и поткожни емфизем (накупљање ваздуха из суседног повређеног синуса). Уз то, оно што клиничку слику чини специфичном јесте мање или веће померање очне јабучице (протрузија). Пацијент има дупле слике, а најчешће нема бола због оштећења околних живаца.

Када је реч о повредама саме очне јабучице, треба истаћи присуство страног тела у оку, било у вежњачи (коњунктиви), било у рожњачи (корнеи). То могу бити парчићи метала (шпон код металостругара), дрвета, или било који мали предмет који може да доспе у око, и ту се задржи. Клиничком сликом преовладава бол (посебно при покретима капака), црвенило ока, фотофобија (смета им светлост), немогућност отварања капака (блефароспазам). Стање може да се компликује инфекцијом, те је обавезан преглед офталмолога који ће, након уклањања страног тела под специјалним микроскопом, испрати око раствором антибиотика и прописати одговарајућу терапију.

Такође су честе пенетрантне повреде очне јабучице, тј.повреде код којих је дошло да нарушавања интегритета зида ока, и то обично шиљатим, оштрим предметима (нож, жица, стакло, итд...). Оваква повреда је веома озбиљна, зато што се може компликовати запаљењем унутрашњости ока, те губитком вида на повређеном оку. Лечење обавља офталмолог, који обрађује рану и прописује обавезну антитетанусну и антибиотску заштиту.

Постоје и тзв. контузионе повреде ока, где је нарушена унутрашњост очне јабучице, уз интактност спољашњости ока. То су повреде настале тупим предметима са великом кинетичком енергијом (у тучи, у игри лоптом, грудвом снега,итд...).

Клиничка слика и симптоматологија могу бити разноврсне, зависе првенствено од обухваћеног елемента очне јабучице, али је свакако најтежа од њих руптура очне јабучице. Све оне се могу компликовати повећањем интраокуларног притиска, секундарним глаукомом, умањењем видне оштрине. После овакве повреде обавезан је офталмолошки преглед, а даљи третман је индивидуалан и условљен тежином повреде.

Термичке повреде ока – опекотине

Ово су повреде које се дешавају у кући, у игри, или на радном месту, а агенс може бити у било ком агрегатном стању (течном, гасовитом, чврстом). Најчешће страдају површински слојеви ока. У клиничкој слици постоји бол, сузење, фотофобија, блефароспазам. Према тежини повреде, деле се у три степена, повреде првог степена су лаке и зарастају у потпуности, док се средње тешке и тешке могу компликовати настанком ожиљка и некрозе ткива, а у најтежим случајевима и губитком ока. Лечење оваквих повреда је медикаментно, давањем анестетика и обилним испирањем физиолошким раствором или раствором борне киселине. Овоме се додају обавезно и антибиотици, витаминске капи, и специфични лекови који одржавају функцију ока и поспешују епителизацију његовог повређеног сегмента. Неретко је, у тежим случајевима, потребно и хируршко лечење.

Хемијске повреде ока - каузоме

Приликом повређивања ока киселинама или базама обично страдају помоћне структуре ока и рожњача. Од киселина најчешћи узрочници су сумпорна, хлороводонична и сирћетна киселина, а од база је то гашени креч или малтер. Повреде киселинама имају бољу прогнозу, јер повреде базом доводе до разједања слојева ока, те хемијска супстанца може допрети у унутрашњост ока и тако продубити повреду. Симптоматологија може бити различита, што зависи од природе агенса, времена експозиције и почетка пружања прве помоћи. Код ових повреда је од пресудног значаја што раније испирање повређеног ока, макар и обичном водом на лицу места. Повређено око не треба никад затварати завојем, како би се сузама додатно испирало. Осим ове основне мере, лечење је медикаментозно, употребом кортикостероида, антибиотика и мидријатика. У тежим случајевима потребна је и хируршка интервенција.

Повреде ока зрачењем

Сви видови зрачења могу штетити оку. Повреде ултраљубичастим зрацима настају приликом заваривања метала, затим при одбијању сунчеве светлости са морске или снежне површине, као и при боравку у соларијуму. Увек су захваћена оба ока, јавља се фотофобија, сузење ока и блефароспазам, а симптоми су врло изражени. Лечење обухвата примену локалног анестетика, витамина и антибиотика. Фототрауме спадају у следећу групу повреда, изазваних светлосним зрацима из видљивог дела спектра. Настају при директном гледању у сунце или ласерским зрацима. У питању је едем очног дна, са евентуалним настанком ожиљка, који може трајно оштетити вид. Лечење нема неког посебног ефекта, зато је битна превенција. Повреде нанесене инфрацрвеним зрацима су такође врло озбиљне, јер имају велику продорну моћ и изразито термичко дејство. Може доћи до катаракте. Повреде јонизујућим зрачењем су ретке, али врло опасне. Могу захватити све структуре ока, а компликације су готово неизбежне. И овде су од пресудног значаја мере превенције.

Текст уредио др Властислав Бобош

Литература:

Офталмологија – Слободан Голубовић и сарадници