1 2 3 4 5

Вести



Повишен крвни притисак у трудноћи

Повишен крвни притисак у данашње време све чешћа болест трудница, је класификован и укључује следеће дијанозе:
-Хронична хипертензија, која се дефинише као повишен крвни притисак изнад 140/90 mmHg који постоји пре трудноће или је откривен пре 20.недеље трудноће или опстаје и 84 дана након порођаја.
-Гестациона хипертензија - новооткривени повишени притисак у трудноћи након 20.недеље, без губитка протеина у урину.
-Прееклампсија се дефинише као новооткривени повишени притисак који је праћен губитком протеина у урину. Повишене вредности крвног притиска преко 140/90 mmHg и губитак протеина више од 300mg/L диурезе (24ч урин). Постоји блага форма прееклампсије која захтева само редовне контроле и тешка форма прееклампсије која подразумева крвни притисак са вредностима вишим од 160/110 mmHg, губитком протеина преко 5гр дневно, диуреза испод 500ml (нормалан 24ч урин је 1500-2000ml ), сметње у виду, слуху, вртоглавице, бол у стомаку(епигастријуму), поремећена функција јетре, тромбоцитопенија, интраутерини застој у развоју плода.
-Eклампсија подразумева све претходно наведено уз појаву напада клонично тоничких грчева који подсећају на епилептичне.
-Прееклампсија суперпонирана на хроничну хипертензију - лошија прогноза по мајку и плод и представља прави изазов за ординирајућег гинеколога.
-„HELLP" синдром, најчешће се помиње уз хипертензивне поремећаје у трудноћи ,али понекад може ићи и без повишеног крвног притиска, али му сам назив на енглеском „H-hemolysis" (распадање еритроцита), „EL –elevated liver enzymes " (повишени ензими јетре, АСТ, АЛТ, ЛДХ) , „LP-low plates" (ниски тромбоцити и то може бити врло изражено). Ово је витално угрожавајуће стање по трудницу. И најчешћи лек је порођај уз даљи мониторинг након порођај и корекцију свих наведених поремећаја. Порођај се врши без обзира на старост трудноће, јер је угрожен живот труднице.

Фактори ризика за појаву хипертензије су: наследни фактори, лош социоекономски статус, вишеротке, премладе или престаре прворотке, гојазне труднице, труднице са дијабетесом, труднице са повишеном инс.резистенцијом, труднице са неким аутоимуним болестима (SLE,APS), вишеплодне трудноће (нарочито тригемини-тројке и више), алоимунизациони процеси -„mirror" синдром, труднице са ранијим бубрежним болестима, са ранијим трудноћама са хипертензијом.

Дијагноза повишеног крвног притиска се лако поставља, рутинским мерењем у току сваке посете вашем гинекологу - перинатологу, али најмање након 15-20 минута мировања, прегледа кад чујете умирујуће речи да је све у реду са плодом, трудноћом. А не као у већини случајева „са врата” кад је већина трудница дуго пешачила, пењала се уз степениште, дошла забринута јел све у реду од претходне контроле, јесу ли анализе које је донела у реду.
Закључак, мери се смиреној трудници.
Ако се ипак утврди постојање повишеног притиска, прелази се на одговарајуће лабораторијске претраге, како би се утврдила тежина хипертензије, као и потреба за евентуалном терапијом и кад је моменат за увођење терапије.
Такође се ултразвуком прати раст плода (напоменуто да може доћи до застоја у развоју плода у било којој фази трудноће) као и стање ваших крвних судова који исхрањују материцу, постељицу и плод и њихову припремљеност (која треба бити потпуна до 24.-25. недеље трудноће).

Сама терапија хипертензије у трудноћи, без обзира на подтип клаификације, је донекле ограничена бројем лекова који се могу примењивати, јер је већина лекова која се примењује ван трудноће контраиндикована у трудноћи и може бити врло штетна по плод, посебно диуретици, АЦЕ инхибиотори.
У трудноћи се најчешће користи метилдопа 250 mg, хидралазин, лабеталол, нифелат(амлопин), бензодиазепини (бенседин, диазепам), аспирин. Лекове дозира искусни ординирајући гинеколог пратећи све параметре, ултразвучне, клиничке, лабораторијске.

Оно што је битно знати, а зна сваки гинеколог који прати новија истраживања у медицини, је да не треба сваку вредност повишеног крвног притиска кориговати , нити покушавати спустити крвни притисак у вредности пре трудноће (то је тек грешка и опасно по плод).
Терапија је резервисана за жене које имају повишен крвни притисак изнад 160/105-110 ммХг и који се одржава.
У највећем проценту случајева повишени крвни притисак се повлачи у данима након порођаја. (Порођај лек) У ређим случајевим заостане као хронична хипертензија, али у много блажој форми него у трудноћи.
Код пацијенткиња код којих се гестациона хипертензија, прееклампсија повуку након порођаја имају веће шансе (скоро 70%) да им се појави исти проблем у наредним трудноћама, у односу на жене које нису имале хипертензију. Такође ове особе су изложене већем ризику да касније у животу развију хипертензију, независно од трудноће.

Текст уредио др Горан Гавриловић, спец. гинеколог – акушер на Гинеколошком одељењу ОБП.

Извори: „Materinal-fetal medicine" Robert K. Creasy, Robert Resnik, Jay D. Lams, Charles J. Moore, Michael F. Greene, Williams Obstetrics, „Humana reprodukcija" prof.dr Nebojsa Radunovic, „ Drugs in Pregnancy and Lactation" Gerald G.Briggs, Roder K. Freeman, Craig V.Towers, Alicia B.Forinash