1 2 3 4 5

Вести



Потрес мозга

Потрес мозга настаје при трауми главе која није праћена структурном повредом мозга и карактерише га пролазни губитак свести. Овај поремећај не оставља озбиљне неуролошке последице.

Мозак је мекан орган који плива у кичменој течности и заштићен је коштаним структурама лобање. Кичмена течност представља „јастук“ односно амортизер који спречава да мозак удара у лобању. Међутим, у случају ударца, коштана течност се помера, мозак удара у лобању и настаје потрес.

Трауматска повреда главе мозга може настати директним ударцем у главу, лице, врат или ударцем у други део тела. Највише осетљив део за ударце је подручје на спољној страни ока – слепоочница. Потрес мозга је блага трауматска повреда мозга.

Да би смо установили да је заиста реч о потресу мозга, мора да се обави озбиљан клинички преглед, било да је реч о детету или одраслој особи. Скенер, магнет и друга софистицирана медицинска дијагностика овде много не помажу, већ кључну улогу игра анамнеза коју приликом прегледа узима лекар. Дијагноза се успоставља на основу клиничке слике у акутној фази при пријему пацијента. У клиничкој слици су важна три момента. Да би се потврдио потрес мозга, пацијент мора да има привремени губитак свести,да се не сећа догађаја непосредно пре повреде и одређено време након повреде, те да има елементе повреде лавиринтног апарата, односно каналића који се налази у унутрашњем уху. Ова повреда се манифестује мучнином, нагоном за повраћањем и повраћањем, несигурношћу у ходу...

Терапија подразумева мировање колико процени лекар, тачније док се не повуку други симптоми. Дају се и симптоматски лекови против болова, мучнине, узнемирености. Приликом пријема пацијент мора да се посматра најмање 24 сата. Треба да прима инфузиону терапију да би се организам рехидрирао баш због повраћања, а такође да буде у замраченој просторији због фотофобије и главобоље. У одређеним ситуацијама потребно је накнадно урадити контролу главе скенером због настанка накнадних повреда. Те повреде се не јављају у тренутку примарног удара већ касније као последица такозване силе импакта која изазива повреду. Појава маснице и чворуге уобичајена су појава и повлаче се после неколико дана. Потрес мозга не сматра се великом опасношћу за дуготрајне посљедице на мозак. Опасно по здравље може бити поновно ударање главе.

Код неких људи након опоравка као касна последица се могу јавити вртоглавица, заборавност, слабија концентрација, тескоба што су симптоми посткомоцијског синдрома. Тегобе могу трајати и неколико недеља.

ПОТРЕС МОЗГА КОД ДЕЦЕ

Због учесталих падова са једне стране и немогућности да јасно изразе тегобе које осећају, деца спадају у посебно осетљиву категорију, тешко је проценити да ли је дошло до потреса мозга и ког је он степена. Код деце се поред уобичајених симптома јављају се и појачан плач, чешћи напади беса, главобоља. Родитељи могу запазити промене у начину играња, панашању, губи се интересовање за ствари које су их раније привлачиле. Може доћи и до поремећаја пажње, проблема са равнотежом, ходањем, исхраном (дете одбија да једе), спавањем итд. Зато, сваки пут када дете повреди главу требало би обавити консултације са лекаром и пажљиво пратити понашање.

Текст, на основу извора, уредио Милан Кивић, медицински техничар.

Извори:

http://www.neurohirurgija.in.rs/povrede_mozga.htm#Povrede%20mozga

http://www.novosti.rs/vesti/lifestyle.304.html:695846-Potres-mozga-Najvaznija-je-tacna-dijagnoza

http://www.pharmamedica.rs/neurologija/potres-mozga-kod-dece-odraslih/

https://stil.kurir.rs/lepi-zdravi/medicina/65323/potres-mozga-kod-dece-i-odraslih-cesto-se-previdi-ovo-su-simptomi

https://net.hr/magazin/zdravlje/imate-li-potres-mozga-kako-prepoznati-kada-nastaje-i-koliko-dugo-traje-lijecenje/