Постпорођајна депресија

Постпорођајна депресија (постпартална депресија) је ментални поремећај који се јавља са преваленцом између 5% и 60.8% у свету. Ово је стање које се јавља након порођаја, а као одговор на новонастале животне промене које доноси рођење (новог) детета.

Карактеришу га интензивна осећања туге, немоћи и безнадежности, повлачење и незаинтересованост за околину. Често ова осећања, која мајка, као ни друштво којем она припада не очекују и не прихватају, прати осећање кривице, стида, па и самопрезира.

Шта јесте, а шта није постпорођајна депресија
С обзиром на то да трудноћа и порођај доводе до значајних хормонских промена код мајке, као и до нових захтева за прилагођавање и код мајки и код очева, сасвим је нормално и очекивано да се јаве емотивни проблеми. Поред животног стила и ритма који се значајно мењању, присутни су и акутни умор, збуњеност, очекивања и притисци који долазе од других људи и све то се не јавља само у случају рођења првог детета, већ се може јавити и приликом рођења било ког следећег.
Међутим, када говоримо о постпорођајним емотивиним проблемима, важно је разликовати постпорођајну тугу и постпорођајну депресију:
Постпорођајна туга је термин који се користи да се опише стање забринутости, туге, и исцрпљености, као и осећај губитка контроле над емоцијама и преплављености обавезама. Ово стање се јавља код великог броја мајки (и до 80%) и оно је благо и пролазно, може трајати од неколико дана до две недеље. Наведени симптоми спонтано пролазе када се мајка прилагоди новим условима.
Постпорођајна депресија се разликује од претходног стања по томе што траје дуже, симптоми су интензивнији и према томе, захтева стручну помоћ. Карактеристични су проблеми са спавањем, промене расположења, промене апетитиа, интензивна туга и сумња усмерена на себе, смањено интересовање, па чак и размишљања о самоубиству.
Важно је нагласити да постпорођајна депресија НИЈЕ некаква карактерна мана или слабост, да зависи од великог броја фактора и да се може догодити било коме и то и мајкама и очевима.

Симптоми потпорођајне депресије
- Осећања туге, безнадежности, празнине
- Честе и нагле промене расположења
- Често плакање и плакање без очигледног разлога
- Доживљај преплављености
- Претерана брига и анксиозност
- Нерасположеност, иритабилност и исцрпљеност
- Осећање беса
- Претерано спавање или немогућност спавања (а невезано за бебин ритам и буђење)
- Преједање или недовољан унос хране
- Тешкоће у вези са концентрацијом, памћењем и доношењем одлука
- Губитак интересовања за уобичајене активности
- Повлачење из социјалних односа и активности
- Главобоље или стомачне тегобе
- Тешкоће у изградњи емоционалног односа и блискости са бебом
- Стална сумња у властите способности бриге о беби
- Наметљиве мисли о могућности да се нанесе повреда беби или себи
- Осећања кривице и стида
- Мисли о смрти и самоубиству

Узроци постпорођајне депресије
До сада није изолован скуп конкретних фактора који узрокују депресију, нити је то могуће учинити јер узроци могу бити веома различити од особе до особе, као и у случају многих других менталних поремећаја. У случају постпорођајне депресије се највероватније ради о комбинацији физичких и емотивних промена, а она може бити и последица разних животних проблема, као што су финсијски проблеми, мањак подршке, лоши партнерски односи, брига о другом детету итд.

Фактори ризика за појаву постпорођајне депресије
Уместо о узроцима, корисније је говорити о факторима ризика за појаву постпорођајне депресије, у вези са којима су спроведена многа истраживања. Неки од фактора ризика који су утврђени истраживањима и на основу клиничке праксе су:
- Пренатална депресија је депресија која се јавља током саме трудноће и један је од најпоузданијих предиктора постпорођајне депресије - Пренатална анксиозност је анксиозност која се јавља током трудноће - Историја депресије или депресивних епизода које нису везане за трудноћу такође повећава ризик од појаве депресије након порођаја - Постпорођајна туга (“Baby blues”) је такође фактор ризика, иако, као ни у случају осталих фактора, не значи да њено јављање нужно условљава и јављање депресије
- Скорашњи стресни животни догађаји
- Неадекватан или непостојећи систем социјалне подршке под којом се подразумевају првенствено породица и пријатељи
- Лош и неподржавајућ партнерски однос
- Ниско самопоуздање
- Трауматичан или стресан порођај
- Стрес око бриге о детету/деци
- Новорођенче са здравственим проблемима или проблематичним темпераментом
- Низак социоекономски статус (сиромаштво)
- Непланирана или нежељена трудноћа

Могуће последице постопорођајне депресије
Нежељене последице постпорођајне депресије се тичу односа мајке и детета, развоја детета и породичних проблема. Што дуже трају симптоми, односно што је дужи период у коме особа са постпорођајном депресијом не потражи стручну помоћ и не добије подршку породице, то су последице веће и озбиљније.

Најчешћа и најочигледнија последица постпорођајне депресије мајке је редукована интеракција између мајке и бебе. Под овим се подразумева да мајка обраћа мање пажње на дете, пружа му мање физичке нежности (додира, мажења, узимања у руке) и мање се укључује у вокалну и визуелну комуникацију са бебом (мање се гледа са бебом и мање се осмехује, мање разговара са бебом и мање јој прича).

Као последица смањене интереакције мајке и бебе, дете може да има проблема са развојем или се неки од базичних развојних процеса (проходавање, усвајање говора) могу одвијати са закашњењем у односу на уобичајено. Поред тога, код деце чије мајке нису лечиле постпорођајну депресију, касније могу да се јаве емоционални проблеми и проблеми у понашању.
С обзиром на то да однос мајке и детета када је у питању новорођенче има већег утицаја на дете, веће су и последице уколико је овај однос на неки начин поремећен. Међутим, постпартална депресија која се може јавити код очева, такође утиче како на бебу, тако и на породичне односе.

Лечење постпорођајне депресије
Преузимање улоге родитеља се у друштву сматра једним од најлепших тренутака у животу појединца и због тога се ствара очекивање од мајке (или оца) да рођење детета прате осећања радости и испуњености. Овакви (наметнути) стандради отежавају особама које пате од постпорођајне депресије да себи и другима признају да имају потешкоће да се изборе са свиме што (нова) беба доноси, као и са својим осећањима. Према томе, први корак је признати себи да постоји проблем, а затим потражити стручну помоћ.

Ако је приметно неко од следећих стања, потребно је да се обратите за помоћ психијатру/психологу/психотерапеуту:
- Симптоми који су наведени у одељку симптоми постпорођајне депресије трају дуже од две недеље
- Симптоми се интензивирају
- Приметна је отежана брига о детету као последица симптома
- Онемогућено је обављање свакодневних задатака као последица симптома
- Јављају се мисли о повређивању себе или бебе
- Лечење постпорођајне депресије се разликује у зависности од тога колико је депресија озбиљна, па некада може помоћи и кратко психолошко саветовање, а некада је потребно узимати преписане лекове.

Психотерапија је ефективан начин којим се особа може изборити са постпорођајном депресијом. Она може подразумевати групе за емоционалну подршку, индивидуалну психотерапију или психотерапију за парове.
Антидепресиви су лекови који се најчешће преписују, уколико је потребна фармакотерапија, али антидепресиви се никако не смеју узимати без одобрења и упутства лекара.

Како можете помоћи себи ако проживљавате постпорођајну депресију
Поред стручне помоћи, корисно је узети у обзир следеће савете које сами можете применити:
- Немојте имати превисока очекивања од себе, нарочито у погледу тога како би требало да се осећате.
- Будите у контакту са члановима породице и пријатељима који вам пружају подршку, немојте се изоловати.
- Негујте своју везу са партнером (уколико га имате), нађите времена за разговор и разумевање.
- Нађите времена за одмор.
- Практикујте физичку активност која вам прија и коју је лекар одобрио (у складу са вашим физичким стањем).
- Немојте се стидети и обратите се за помоћ.

Како можете помоћи некоме ко има постпорођајну депресију Уколико сте као пријатељ или члан породице приметили да особа пати од симптома постпорођајне депресије:
- Будите спремни да покренете разговор и предложите особи да потражи стручну помоћ
- Покажите разумевање и пружите подршку
- Пружите помоћ око свакодневних задатака са којима се суочава

Извор: стетоскоп.инфо
датум: 29.12.2022.