Сексуално преносиве инфекције

У првих шест месеци 2019. године на територији Републике Србије пријављено је 417 особа оболелих од сифилиса, гонореје и гениталне хламидијазе.

Хламидијаза је значајан јавноздравствени проблем због тога што нелечена инфекција као последицу може имати упалу репродуктивних органа, смањење плодности/секундарни стерилитет, као и компликације током трудноће, превремени порођај и сл. Такође, хламидијална инфекција, као и друге сексуално преносиве инфекције, у значајној мери олакшава трансмисију вируса хумане имунодефицијенције – ХИВ-а.

Промоција безбеднијег сексуалног понашања и значаја правовременог саветовања и тестирања има огроман значај ради раног дијагностиковања инфицираних особа и њихових сексуалних партнера, а посебно за особе са ризичним понашањем у ближој или даљој прошлости (рано ступање у сексуалне односе, већи број партнера, незаштићени сексуални односи и сл.). Адекватно лечење инфицираних особа и њихових партнера са или без симптома или знакова болести, увек треба да буде прописано и праћено од стране лекара због спречавања појаве резистенције узрочника гонореје на антибиотике, као и компликација насталих услед неадекватног, самоиницијативног лечења, односно услед недијагностикованих и нелечених инфекција.

У периоду јануар–јун 2019. године Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” пријављене су 94 особе којима је новооткривена инфекција узрокована ХИВ-ом, од којих је 80 мушкараца. Број особа код којих је новооткривено носилаштво анти-ХИВ антитела, односно број особа оболелих од АИДС-а у првој половини 2019. је већи у поређењу са истим периодом претходне године (76 особа са новодијагностикованом ХИВ инфекцијом, 23 особе оболеле од АИДС-а), док је пријављено мање особа умрлих од АИДС-а (6 према 9). Процењује се да је крајем 2018. године у нашој земљи 3000 особа живело са ХИВ-ом, од којих шестина не зна да је инфицирана ХИВ-ом (око 500 особа).

Знајући да инфекција узрокована ХИВ-ом може дуго протицати без икаквих знакова и симптома, једини начин да се открије јесте да се особа која је имала неки ризик тестира на ХИВ. У сваком од 24 института и завода за јавно здравље на територији Србије, као и у Заводу за здравствену заштиту студената у Београду, омогућено је током целе године добровољно, поверљиво или анонимно тестирање и саветовање на ХИВ, које је бесплатно, поверљиво и анонимно и могу га без упута од лекара добити сви заинтересовани грађани који су имали неки ризик у ближој или даљој прошлости.

У западној Европи половина новодијагностикованих особа инфицираних ХИВ-ом је дијагностикована у касном стадијуму ХИВ инфекције, слично као и у нашој земљи. Касно постављена дијагноза ХИВ инфекције је повезана са повећаним ризиком од оболевања и умирања, слабијим одговором на терапију, повећаним трошковима здравствене заштите и повећаним ризиком за даље преношење. Касно дијагностикована ХИВ инфекција значи да особа има 11 пута већу вероватноћу да умре унутар годину дана од тестирања него ако је тестирана након прве изложености ХИВ-у.

Напредак у развоју терапије током претходних 30 година преобратио је дијагнозу ХИВ инфекције од осуде на смрт у хроничну инфекцију. Већина особа инфицираних ХИВ-ом данас може да има дуг и квалитетан живот уколико им се ХИВ инфекција рано дијагностикује и уколико користе редовно прописану антиретровирусну терапи-ју. Уколико се прописана терапија узима редовно у складу са упутствима добијеним од лекара код преко 90% пацијената на лечењу постиже се успешна контрола количине вируса у крви, што значи да особа инфицирана ХИВ-ом не може да пренесе ХИВ инфекцију на друге особе путем крви. Саветовање и тестирање на ХИВ треба да буде саставни део бриге о здрављу сваког појединца. Тестирање на ХИВ је данас део одговорног понашања, јер се дијагностиковањем ХИВ инфекције и лечењем смањује могућност даљег преношења ХИВ-а на друге особе, укључујући и пренос ХИВ-а са мајке на дете.

Извор: http://www.batut.org.rs/index.php?content=1933, 22.08.2019.