1 2 3 4 5

Вести



ПОЛИОМИЈЕЛИТИС

Полиомијелитис или дечја парализа, често скраћено полио, је акутна инфективна болест коју изазива полиовирус кojи се убраја у групу ентеровируса.

Пре 19. века, полиомијелитис се јављао спорадично, а током 20. века су се јавиле епидемије, са врхунцом 50-их година прошлог века. Извор инфекције је оболео човек или реконвалесцент. Болесник излучује вирусе преко назофаринкса веома кратко (до 7 дана), а путем фецеса 4-6 недеља, понекад и дуже до 6 месеци. Пут ширења инфекције је фекооралан, најчешће контактан, веома је заразан. Највеће излучивање вируса настаје пред сам почетак и током прве две недеље после појаве парализа. Полиомијелитис нарочито напада децу у узрасту 3 до 8 година (отуда назив „дечја парализа“). Прогноза болести код одраслих је доста гора. У 90-95% случајева зараза не изазива никакве симптоме, док у 3% случајева вирус продире у централни нервни систем. Ту изазива асептични менингитис, и у 0,1-0,5% случајева уништава моторне неуроне и доводи до слабости мишића и парализе. Половина оних који доживе парализу кроз месец дана (максимално 6 до 8 месеци) доживи повраћај функције, а четвртина делимично поврати парализоване функције. Могући су смртни случајеви када парализа онемогући нормално дисање и гутање.

КЛИНИЧКА СЛИКА:
Постоје два облика полиомијелитиса паралитички и непаралитички облик, а често се спомиње и абортивни облик дечје парализе (код ког не долази до развоја болести, али постоји инфекција овим вирусом).

Код већине пацијената, пре паралитичког облика, нема других симптома, иако је могућа појава симптома сличних грипу са појавом повишене телесне температуре, главобољом, боловима у мишићима и зглобовима, мишићном слабошћу, мучнином, повраћањем, проливом, затвором, боловима у грлу...
Прва фаза неспецифичних симптома траје око 2-3 дана. Након ове фазе, долази до виремије (продора вируса у крв), што се манифестује високом телесном температуром (до 40 степени), и бледилом коже лица са летаргијом детета. Постоји дехидратација са сувоћом усана и убрзаним пулсом и присуство неуролошке симптоматологије.
Код отприлике сваког стотог инфицираног пацијента, долази до ширења вируса нервним путевима у централни нервни систем, па долази до деструкције моторних неурона и појаве млитаве парализе. Према типу можданог ткива који напада постоје три облика паралитичке болести: спинални (79%), булбарни (2%) и спинално-булбарни (19%).

Спинални облик је најчешћи облик болести и код овог типа, вирус напада структуре кичмене мождине одговорне за покретање мишића трупа и екстремитета. Првобитно, мишићи постају млитави, слабо контролисани, а касније долази до развоја потпуне одузетости. Постоји одсуство рефлекса, али осећај у погођеним регијама је очуван. Најчешће постоји одузетост читавог екстремитета и група мишића, а нешто ређе се јављају проблеми само са прстима.
Око 10 дана након појаве парализа почиње њихово повлачење. У почетку брзо, а касније све спорије и може се продужити до годину дана. Прво се повлаче парализе које су задње настале, што је контрадикторно.

Код булбарног типа полиомијелитиса, долази до напада вируса на мождане структуре беле масе што проузрокује проблеме са дисањем, говором, гутањем и мимиком лица. Најозбиљније компликације овог типа полиомијелитиса су респираторни арест, гушење, плућни едем и шок.

Код спинобулбраног облика који представља комбинацију спиланог и булбарног облика, постоји парализа гутања са парализом дисајне мускулатуре када настаје препуњеност дисајног стабла секретом. Често код овог типа полиомијелитиса постоји немогућност самосталног дисања и неопходна је употреба механичке вентилације.
У току паралитичких форми ако пацијент преживи првих 10 дана смтара се да је ван животне опасности.

Непаралитички облик полиомијелитиса најчешће се манифестује као: - Инапарентни облик - клинички протиче без икаквих субјективних и објективних сметњи, највећи број особа (80-90% инфицираних) прележи инфекцију а да то није ни знао.
- Фебрилни облик - протиче као ринофарингитис или "дечији летњи пролив". Столице су ретке, зелене, слузаве и има их 6-8 дневно. Истовремено се могу јавити и катарални знаци горњих респираторних путева. Болест траје 6-7 дана.
- Менингелни облик - протиче под сликом серозног менингитиса вирусне етиологије.
Код непаралитичких облика прогноза је добра.

ДИЈАГНОЗА:
Дијагноза полиомијелитиса постваља се на основу анаманезе, клиничке слике, изолације вируса из више узорака болесничког материјала (брис или испирак ждрела, пљувачка, фецес, ликвор и крв), неутрализационог теста.

ЛЕЧЕЊЕ:
Не постоји специфична или каузална терапија. Лечење је симптоматско и супституционо и у том циљу се примењују аналгетици, антипиретици, витамини, антибиотици и корекција електролитног дисбаланса. Такође је потребна висококалоријска исхрана уз опште мере неге болесника. У најтежим случајевима се ради трахеотомија и вештачка вентилација. Значајно место заузима и правовремен и адекватан физикални третман са рехабилитацијом, креирање специфичних протеза и мидера, али и ортопедско лечење у одређеним случајевима.

ПРОГНОЗА:
Прогноза абортивног облика је обично веома добра. Код спиналног облика, уколико дође до трајног оштећења нервних ћелија, парализа је трајна. Код највећег броја пацијената, уколико парализа траје дуже од годину дана, највероватније ће бити трајна. Спинални облик је ретко фаталан, за разлику од булбарног када може да дође до смртног исхода због респираторног ареста, угушења, плућног едема и шока. Такође, компликације парализа могу бити деформитети скелета, деформитети зглобова, али и хипостатске пнеумоније, уринарне инфекције...
Готово сваки четврти пацијент који у детињству прележи полимијелитис, деценијама касније развије постполио синдром који се састоји од болова у мишићима, слабост и екстремни умор.

ПРЕВЕНЦИЈА:
За заштиту од полиомијелитиса данас постоје ефикасне вакцине. Прву вакцину је 1952. развио Џонас Салк (инактивисана вакцина која се даје путем ињекција и подразумева вакцинацију и ревакцинацију), а ово откриће је јавно објављено 1955. године. Алберт Сабин је творац оралне полио вакцине која је у употреби од 1962. године, а састоји се од атенуисаног (ослабљеног) полиовируса и најчешћа је примењивана вакцина у земљама у развоју због своје ниске цене и лакоће ординирања. Обе ове вакцине су у употреби данас.
Применом масовне вакцинације, случајеви полиомијелитиса су у развијеном свету драматично редуковани. Светска здравствена организација и УНИЦЕФ су 1988. започели кампању искорењивања ове болести. Године 1988. у свету је регистровано 350.000 случајева дечје парализе, што је сведено на 1.310 случајева 2007. године. Амерички континент је проглашен континентом без ове болести 1994. Године 2000, потврђено је да је полио искорењен у Кини, Аустралији и 36 пацифичких земаља. У Европи се то догодило 2002. године. Од 2006, случајеви полиомијелитиса су забележени у 4 земље: Нигерији, Индији, Пакистану и Авганистану.
Године 2011. појавило се 10 нових случајева полиомијелитиса у кинеској провинцији Синкјанг. Сви они су увезени из Пакистана.

У току је велика акција вакцинације са циљем сузбијања ове заразе. Захваљујући систематском спровођењу активне имунизације, ово бољење је постало реткост.

Др Маја Крстић, клинички лекар на одељењу педијатрије Опште болнице Панчево

Извор: Педијатрија – др Перишић, др Јанковић
www.mojpedijatar.co.rs
www.stetoskop.info
www.simptomi.rs