Шта је периферна неуропатија и који су први симптоми?

Када пацијент уђе у апотеку, пожали се да му трне екстремитети, да има осећај пецкања, жарења, боцкања или осећај да му мрави пролазе кроз ноге, а да при томе у анамнези потврђује да је дијабетичар, готово са сигурношћу можете закључити да има симптоме дијабетесне периферне неуропатије.
Периферна неуропатија представља групу обољења код којих је присутно оштећење периферних нерава које доводи до настанка слабости, утрнулости и бола у рукама и ногама. Такође може захватити друге регије организма.
Дијабетес (шећерна болест) представља најчешћи узрок периферне неуропатије, а у остале узроке спадају трауматске повреде, инфекције, метаболички поремећаји, наследни узроци као и експозиција токсичним супстанцама.

Учесталост дијабетеса у светској популацији је 6,4%, док је у Србији учесталост већа И износи 8.1% 8,1% што чини око 564.000 пацијената. Сматра се да је тај број у нашој земљи и већи и да око 700.000 пацијената болује од ове болести, јер велики број пацијената још увек није званично регистрован. Половина пацијената са дијабетесом има симптоме периферне неуропатије, која је уједно и најчешћа компликација дијабетесa.
У стањима хипергликемије, јавља се оксидативни стресс због продукције реактивних кисеоничних молекула који настају услед аутооксидације вишка глукозе и ограничених антиоксидативних капацитета. Слободни кисеонични радикали доводе до инхибиције азот-оксида и на тај начин до ендотелне дисфункције и исхемијске повреде нерва.

У почетку болести долази до дегенерације и пропадања нервних влакана, а како је спречена регенерације и нема адекватне ексцитације (надраживања) долази до појаве и развоја симпотма.
Најчешће се јављају:

Неуропатски бол (жарење, пецкање, прободи, боцкање, трњење, мравињање)
Хиперестезија (смањена осетљивост)
Алодинија (бол узрокован обичним додиром)
Анестезија ( губитак осећаја за бол)
Дијагнозу дијабетесне неуропатије успоставља неуролог, пре свега анамнезом, специфичним упитницима и неуролошким тестовима.

Терапија дијабетесне неуропатије обухвата са једне стране превентивну терапију код болесника оболелих од дијабетесе, а са друге стране терапије већ развијене болести.

Превентивна терапија има за циљ спречавање развоја дијабетесне полинеуропатије. Показало се да примена уравнотежене дијете и посебног програма физичких вежби повећава способност кожне реинервације и смањује бол код болесника са дијабетесном полинеуропатијом. Циљ је такође и постићи добру контролу гликемије.

Фармаколошка терапија развијене дијабетесне неуропатије обухвата два правца терапије. Први је примена симптоматске терапије која је углавном усмерена на неуропатски бол, а други је терапија усмерена на патогенетски процес основне болести.
У склопу симптоматске терапије у клиничким водичима постоје бројне препоруке за терапију болне дијабетсне неуропатије које укључују примену антидепресива, антиконвулзива, опиоида и разних врста топикалних лекова.
Терапија усмерена на патогенетски процес укључује примену алфа-липоинске киселине, инхибитора алдоза – редуктазе, бенфотиамин, Ц-пептид, матичне ћелије и интретекално давање инсулина.

Контролисана гликемија, умерена физичка активност и правилна исхрана значајно утичу на степен и појаву компликација шећерне болести па и на периферну неуропатију. Алфа липоинска киселина, захваљујући пре свега свом метаболичком, антиоксидативном и анти-инфламаторном дејству представља један од најзначајних фактора како у превенцији тако и у лечењу дијабетесне периферне неуропатије, што је доказано многим клиничким студијама. Р-облик алфа липоинске киселине (Lipinerve 300 mg) је једини природан облик алфа липоинске киселине, и делује брже и ефикасније од других облика (Р+С облик у рацемској смеши). Извор: http://simptomi.rs/