НАЦИОНАЛНА НЕДЕЉА ПРОМОЦИЈЕ ДОЈЕЊА

Званични датум Светске недеље дојења обележава се од 1. до 7.августа, али се државама, организацијама и институцијама предлаже да за обележавање и активности поводом Светске недеље дојења изаберу најприкладније датуме у њиховим земљама. У нашој земљи Национална недеља промоције дојења обележава се 40.недеље у години, која симболично представља трајање трудноће, а ове године обележиће се у периоду од 28.септембра до 4.октобра под слоганом ,,ПОДРЖИ ДОЈЕЊЕ-ЗА ЗДРАВИЈУ ПЛАНЕТУ“.

Слоган овогодишње Светске и националне недеље дојења указује нам на важност дојења у очувању животне средине и њен утицај на климатске промене, као и на императив заштите, промовисања и подршке дојењу за здравље људи и здравију животну средину.

Упркос сталном унапређењу квалитета формула, хумано млеко и даље садржи факторе, који за сада нису репликовани ни у једном извору вештачке исхране. Састав и количина мајчиног млека прилагођени су узрасту детета и његовим потребама. Хумано млеко има многе имуноактивне супстанце( специфична антивирусна и антибактеријска антитела, неспецифичне имуноглобулине, лимфоците ). Осим нутритивне вредности , дете сисањем остварује повезаност са мајком и задовољава потребу за блискошћу , стимулише развој свих чула, постиже бољи психомоторни развој и развој интелигенције. Мајчино млеко је природна, обновљива храна , која штити животну средину, произведена и испоручена без загађења, паковања и отпада. Дојење доприноси смањењу емисије угљен –диоксида. Производња хране одговорна је за око 26 % емисије гасова стаклене баште, за око 32% глобалне стопе закисељења земљишта и за 78% прекомерне минерализације водених токова. Коришћење адаптираних млечних формула утиче на животну средину и климу због начина производње, паковања, дистрибуције и начина припреме. Главни састојак већине адаптираних млечних формула је кравље млеко. Индустрија млека повећава количине метана и других гасова стаклене баште, а неадекватно руковање отпадом, лименкама, пластичним , алуминијумским и папирним отпадом може да има извесне еколошке последице.

Свако дете има право да буде добро неговано и храњено, а само 35% деце у свету је искључиво дојено било када током прва 4 месеца живота. Подаци кажу да само око 40% свих беба рођених у току године искључиво се доји до 6 месеци старости, а само 45 % наставља дојење до друге године живота.

Често постоји недостатак подршке дојењу, било у здравственом систему, на радном месту или у заједници. Улагање у дојење односи се на спровођење мера подршке кроз организоване активности. Како би свака мајка могла успешно да доји своју бебу што дуже, потребна је подршка друштва (породице, заједнице, здравственог система, радног окружења). Саветовање о дојењу , кроз рад саветовалишта, од великог је значаја за повећање стопе дојења. Кроз саветовалишта обучени здравствени радници и саветници директно оснажују родитеље, пружају практичну помоћ, поштујући њихове личне ситуације и жеље. Проблеми са дојењем могу се чинити тешким за нове, неискусне маме. Само исправне информације могу да помогну, а требало би да буду доступне увек и свима. На пример, кроз удружења која се баве овом тематиком, телефонско и on line саветовање, вођење бесплатних јавних радионица за потпору дојењу, помоћ волонтерских служби. Нарочито је важно да у време епидемије вируса Ковид маме не остану ускраћене за подршку из разлога што нису могле физички да дођу до стручне подршке.

Подсећамо да у Србији од 2009.године постоји и Банка хуманог млека у оквиру Института за неонатологију. Она обезбеђује донорско млеко деци којој мајчино млеко није доступно. Све здраве мајке које имају вишак млека могу да буду донори. Мотивисане мајке –добровољни даваоци и обучено и посвећено особље банки млека чине напоре од животног значаја и дугорочног утицаја на здравље људи. Значај банки млека је поред стимулације дојења, адекватне исхране новорођенчади и социјалног аспекта и очување животне средине.

Циљеви овогодишње кампање су глобални и њиховим постизањем остварила би се добробит за велики број људи у целом свету. Да би се тако велики циљеви остварили, потребно је веће информисање друштва о повезаности између дојења и животне средине. Начин на који се бебе хране утиче на очување наше планете. Дојење је једно од најбољих улагања у побољшање здравственог, социјалног и економског развоја појединаца и друштва.

Текст на основу извора уредила др Мирјана Бркић

Извори:

www.roditelj.org

www.neonatologija.rs

www.who.int

www.waba.org.my

www.dzpancevo.org