1 2 3 4 5

Вести



ПНЕУМОТОРАКС

Пнеумоторакс представља присуство ваздуха или гаса у плеури (плућној марамици), који изазива колапс плућа. Може да буде примарни или секундарни, спонтани или трауматски, отворени или затворени. Најтежа и животно-угрожавајућа форма је тензиони пнеумоторакс. Степен поремећаја дисања зависи од количине ваздуха или гаса која се налази у плеури.

Примарни спонтани пнеумоторакс

Јавља се код особа која немају плућна обољења. Најчешће су то млади, високи мушкарци, пушачи. Узрок настанка је непознат, те се сматра да представља конституциону склоност ка стварању була- шупљина испуњених ваздухом, које у неком тренутку стварају комуникацију са плеуром.

Секундарни спонтани пнеумоторакс

Настаје код болесника са постојећим плућним обољењем. ( астма, ХОБП, цистична фиброза, карцином плућа, апсцес плућа).

Трауматски пнеумоторакс

Настаје као последица тупе или пенетрантне повреде грудног коша -( нaјчешће повреде ватреним оружјем, или убоди оштрим предметом).

Плеурални простор је ограничен паријеталном и висцералном плеуром, те се између њих нормално налази мала количина течности. Уколико ваздух у плеурални простор продре из спољашње средине, реч је о отвореном пнеумотораксу. За разлику од њега, уколико ваздух долази из дисајних путева и плућа, ради се о затвореном.

Раније сам нагласио да постоји посебна форма пнеумоторакса, која витално угрожава болесника, и ради се о тензионом пнеумотораксу. Просто, ради се о систему вентила, који ради у само једном правцу, тачније, допушта да ваздух из спољашње средине улази у плеурални простор, али не и да излази из њега. На тај начин у плеуралном простору притисак расте, притиска околно плућно ткиво, плућа колабирају, те више не учествују у размени гасова. Уколико се не препозна на време, и не реагује у кратком временском интервалу, долази до смртног исхода.

Поставити дијагнозу пнеумоторакса није тешко, посебно уколико се на ово стање мисли. Дијагноза се поставља на основу анамнестичких података, клиничке слике, физикалног прегледа и рендгенског снимка плућа.

Анамнестички подаци о повреди грудног коша или хроничном плућном обољењу код пацијената са нагло насталим болом у грудима, морају да побуде сумњу на пнеумоторакс.

Најчешћи симптоми су нагло настали бол у грудима, отежано дисање. Тежина симптома зависи од величине пнеумноторакса. Ако дође до наглог погоршања ових симптома, праћених цијанозом, тахикардијом, губитком свести, велика је вероватноћа да се ради о тензионом пнеумотораксу.

Током физикалног прегледа, аускултацијом плућа, дисање изнад зоне пнеумоторакса је ослабљено или нечујно, док је дисање са супротне, здраве стране, пооштрено.

Ако пацијент није витално угрожен, дијагноза се дефинитивно поставља радиографијом грудног коша.

Лечење

Мали пнеумоторакси, до 2цм, не захтевају аспирацију ни дренажу плеуралног простора. Такви пацијенти се прате клинички, те уколико дође до погоршања, ради се дренажа. Отворени пнеумоторакс се збрињава тако што се рана на грудном кошу хируршки обрађује и покрива на посебан начин, тако да ваздух може једино да излази напоље, али не и да улази.

Тензиони пнеумоторакс се збрињава дренажом, а најбоље место за то је средња аксиларна линија, у нивоу 5ог међуребарног простора. Друга варијанта је 2ги међуребарни простор у мамиларној линији. Уколки се проблем не реши дренажом, приступа се хируршкој интервенцији.

Текст припремио др Петар Комленић