1 2 3 4 5

Вести



Пнеумоторакс

Пнеумоторакс је стање које означава присуство ваздуха у плеуралном простору и настаје као последица прекида континуитета висцералне или паријеталне плеуре (листова плућне марамице), што доводи до делимичног или потпуног колапса плућа.

Постоје три типа пнеумотракса

-Затворени

-Отворени

-Тензиони (вентилни)

Затворени пнеумоторакс постоји када се комуникација између плеуре и плућа затвори (при коласу плућа) и остане затворена. Ваздух се постепено ресорбује и плуће се само поново рашири.

Отворени пнеумоторакс постоји када постоји комуникација између бронха и плеуре и не затвара се спонтано при колапсу плућа. Притисак у плеури је приближно једнак атмосферском притиску.

Тензиони (вентилни) пнеумоторакс карактерише мали отвор који се понаша као једносмерни вентил: он допушта да ваздух уђе у плеуру при удаху, али спречава његов излазак. Стога ту може да се накупи велика количина ваздуха, а притисак у плеури да порасте знатно изнад атмосферског.

У зависности од пораста притиска у плеуралном простору, плућни паренхим може колабирати делимично или потпуно, тј може настати парцијални или комплетни пнеумоторакс. По начину настанка, пнеумоторакс може да буде:

-Спонтани

-Трауматски

Спонтани настаје без предходне трауме грудног коша. Дели се на примарни (без предходног присуства основне плућне болести) и секундарни (који настаје на терену постојеће плућне болести). Спонтани пнеумоторакс се може јавити у било ком животном добу, али се доминантно издвајају два типа болесника. Први тип чине младе особе астеничне конституције (високе и мршаве), скоро увек пушачи. Код њих се најчешће јавља примарни спонтани пнеумоторакс руптуром шупљина у врховима лућа, испод плеуре. То су мали цистични простори, пречника до 2цм који се тешко уочавају на рендгенским снимцима. Други тип су старије особе које имају емфизем плућа. Овде најчешће говоримо о секундарном спонтаном пнеумотораксу, који настаје као компликација опструктивне хроничне болести плућа емфиземског типа, када долази до руптуре емфиземске буле у плеуру (мада пнеумоторакс може настати и на терену било које друге болести плућа).

Трауматски пнеумоторакс настаје код отворене или затворене повреде грудног коша. Овај тип пнеумоторакса је често праћен и крварењем, када настаје хемопнеумоторакс. Ова врста пнеумоторакса може се развити и у току механичке вентилације или реанимационих поступака.

СИМПТОМИ:

Изненадан оштар бол у грудима праћен ослабљеним до нечујним дисајним шумом, кратак дах и плитко дисање, убрзан рад срца, кашаљ, умор, заморљивост и општа малаксалост, плавичаста (цијанотична) кожа.

УЗРОК НАСТАНКА:

У нормалним околностима плућа се надувавају и тиме повећавају величину грудне дупље, резултујући негативним притиском у плеуралном простору. Када ваздух доспе у плеурални простор (било преко насталог отвора на плућима или на зиду грудног коша), притисак у плеуралном простору није више негативан, већ се изједначава се са атмосферским притиском, а последично томе плућа колабирају.

Разлози настанка пнеумоторакса могу бити:

-Повреда грудног коша- свака тупа или пенетрантна повреда грудног коша може узроковати колапс плућа (прелом ребара, устрелне и убодне ране, као и јатрогено, током медицинских интервенција које укључују пробој грудног коша иглом.

-Болести плућа – Оштећено плућно ткиво има много већу предиспозицију да колабира. У болести плућа које могу бити предуслов за развој пнеумоораткса спадају ХОБП (хронична опструктивна болест плућа), упала плућа, цистична фиброза, малигнитет, емфизем и многе друге.

-Пуцање ваздушних мехурова- Малени ваздушни мехурови могу се развити у горњим деловима плућа. При њиховом пуцању ваздух из њих испуњава плеурални простор који окружује плућа.

-Механичка вентилација- Механичка вентилација може створити дисбаланс у ваздушном притиску, због чега може наступити потпуни колапс плућа.

ФАКТОРИ РИЗИКА:

У факторе ризика спадају пол (мушкарци чешће имају пнеумоторакс у односу на жене), пушење (ризик за пнеумоторакс расте сразмерно дужини пушачког стажа и броју попушењих цигарета), године живота (установљено је да пнеумторакс који настаје као последица пуцања мехурова у врховима плућа обично пгађа популацију узраста 20-40 г., нарочито високе и мршаве особе); генетика, болести плућа (нарочито ХОБП), механичка вентилација, особе које су већ предходно имале пнеумоторакс (поновни пнеумоторакс може се поново развити, најчешће годину до две након првог).

ДИЈАГНОСТИКА:

Поставља се на основу клиничке слике и прегледа болесника. На оболелој страни при прегледу откривају се ослабљени дисајни покрети, тимпаничан перкуторни звук и нечујно дисање, док је на супротној страни дисјни шум пооштрен. РТГ плућа указује на делимични или потпуни колапс плућа, које је скупљено уз срчану сенку, остављаћи у плеуралној шупљини изразиту трансаренцију ваздуха, без присуства плућне шаре. Тестови плућне функције показују рестрикцијски поремећај вентилације, а гасне анализе респираторну инсуфицијенцију.

ЛЕЧЕЊЕ:

Код малог и парцијалног пнеумоторакса пражњење ваздуха није потребно. Код комплетног пнеумоторакса, са потпуним колапсом плућног крила треба што пре применити дренажу са трајном аспирацијом која обично након 7-10 дана доводи до реекспанзије плућа. Јак бол лечи се аналгетицима, узнемиреност анксиолитицима. По правилу после појаве трећег рецидива треба спровести хируршко лечење. У око 30-50% болесника који су имали примарни, спонтани пнеумоторакс може се очекивати појава рецидива.

Текст уредила др Јелена Милетић.

Извори:

www.medicinenet.com/pneumothorax/article.htm

www.mayoclinic.org/diseases-conditions/pneumotohorax/symptoms-causes

www.simptomi.rs

www.stetoskop.info/pneumotoraks