1 2 3 4 5

Вести



ПРЕМЕНСТРУАЛНИ СИНДРОМ (ПМС)

ПМС или пременструални синдром је комплекс физичких и емоционалних симптома довољно озбиљних да ометају свакодневни живот.

Стање је које није на задовољавајући начин објашњено. Одликује се многобројним симптомима који се јављају циклично искључиво у другој половини менструалног циклуса. Најчешће се испољава код жена старости између 30 и 40 година живота. Сматра се да око 90% женске популације у репродуктивним годинама има у слабијој форми неки од симптома. Само око 5% жена има изражени облик овог синдрома што утиче на њихову радну способност и тада се назива пременструални дисфорични поремећај који карактеришу озбиљни периодични депресивни и анксиозни симптоми.

Узроци су многобројни и представњају интеракцију биолошких, психолошких и психосоцијалних чинилаца. Пре свега постоји неуравнотежен однос естрогена и прогестерона.

ФАКТОРИ РИЗИКА

-обично се јавља крајем двадесесетих и средином тридесетих година

-анамнестички подаци о поремећају расположења, анксиозном поремећају, поремећају личности или злоупотреби супстанци

-позитивна породична анамнеза

-пушење

-раније трауме

-висок индекс телесне масе

СИМПТОМИ И ДИЈАГНОЗА

Симптоми се јављају недељу дана пре почетка менструације и максимум достижу неколико дана након што је крварење почело, потом јењавају и ишчезавају до краја менструације. Јављају се изразито депресивно расположење са осећајем безнадежности, изражена анксиозност и напетост, емоционална лабилност (промена расположења), смањено интересовање за уобичајене активности, недостатак енергије, смањен или појачан апетит, промена у обрасцу спавања, проблеми са концентрацијом и соматски проблеми као што су надутост, набрекле и болне дојке, главобоља и болови у зглобовима. Тачном и исцрпном анамнезом као и пажљивим посматрањем пацијенткиње откривају се симптоми и знаци који воде ка тачној дијагнози. Бројност и јачина тегоба разликују се од болеснице до болеснице, али се симптоми код исте болеснице по правилу не мењају. У дијагнози основну улогу имају анамнестички подаци. Од велике користи је да пацијенткиња која се опсервира под дијагнозом ПМС - а води такозвани дневник менструацијског циклуса у коме би требало свакодневно да уписује врсту и интензитет уочених симптома. Свакако је неопходно искључити органске узроке разнородних сметњи.

ТЕРАПИЈА

Зависи углавном од доминантних тегоба. Уколико су присутни отоци и пораст телесне тежине могу се преписати диуретици, предност има Спиронолактон са којим треба почети 7 - 10 дана пре почетка менструације. Код главобоље, напетости, раздражљивости користе се аналгетици као и инхибиртори синтезе простагландина. У случају мастодиније може се саветовати Бромокриптин. Код блажих симптома психичке природе са успехом се птимењује Витамин Б6 као и мултивитаминска терапија. Анксиолитици и антидепресиви су резервисани за тешке облике пременструацијског синдрома. Поред наведене тераије која се може сврстати у симптоматску може се покушати и са хормонима, нарочито када су симптоми изражени и када је пацијенткиња неспособна ѕа обављање свакодневних активности. У терапији се најчешће примењују прогестагени обично десетак дана пре почетка очекиваног крварења. Метод је избора код жена које истовремено желе заштиту од трудноће.

Текст на основу извора уредила др Тања Богојевић, Општа болница Панчево, Одељење за пријем и збрињавање ургентних стања

Извор: Гинекологија и акушерство Медицински факултет у Београду