Плућна емболија

Плућна емболија представља опструкцију (зачепљење) једне или више грана плућне артерије тромбом/тромбима који потичу из венског система. У ређим случајевима емболуси могу бити и нетромботичног порекла - септични, масноћа, гас, амнионска течност, туморске ћелије, страно тело...
Венски тромбоемболизам, који обухвата дубоку венску тромбозу и плућну емболију, представља велики глобални проблем и по учесталости је трећи ентитет међу кардиоваскуларним обољењима после исхемијске болести срца и можданог удара. У односу на белу популацију број новооболелих је већи у црној, а нижи у азијској популацији. Ризик за појаву прве епизоде се не разликује међу половима, али ако се узму у обзир репродуктивни фактори ризика код жена (трудноћа и терапија естрогенима), онда се може рећи да је ризик два пута већи код мушкараца.

Ризични фактори за развој венске тромбозе и плућне емболије јесу: трауме, преломи, нарочито великих костију доњих екстремитета, ортопедске операције (нарочито кука и колена), велике абдоминалне, гинеколошке, грудне, операције вена, кардиоваскуларна обољења праћена кардијалном декомпензацијом и аритмијама, септична стања, малигна обољења (нарочито карцином панкреаса, гастроинтестиналног тракта, дојке, простате, бронха), аутоимуна обољења, абортус, порођај, дуготрајна имобилизација, гојазност, употреба хормонских контрацептивних средстава. Код неких људи присутна је тромбофилија, односно склоност ка тромбози узрокована урођеним дефицитом неког од природних инхибитора коагулације.

Симптоми емболија плућа опонаша многе болести груди, медијастинума и епигастријума. Клиничка слика развије се изненада за неколико минута, а при плућном инфаркту за неколико сати. Траје обично неколико дана, али с временом се погоршава. Болесник испољава наглу бол у прсима, има нагло гушење, губи дах, побледи, срце почиње јако да "лупа" , може да изгуби свест и доста је чест смртни исход. Тромбоза дубоких вена ногу често настаје у току или после хируршких захвата, када болесник дуже лежи и када се циркулација крви успорава.

Дијагноза се поставља на основу РТГ прегледа плућа, гасних анализа, ЕКГ, ехокардиографије, коагулационог статуса, ензимског и биохемијског статуса, а потврђује са ЦТПА-компјутеризованом плућном ангиографијом и перфузионом сцинтиграфијом плућа

Будући да се лечење ПТЕ спроводи у дужем временском периоду, оно се наставља оралним антикоагулансима.Дужина трајања терапије се одређује индивидуално, од случаја до случаја и на основу више показатеља али у главном може да траје до 6, 12 месеци или доживотно.
До појаве нових лекова, у терапији су се у главном користили антагонисти витамина К (варфарин, аценокумарол, фенпрокумон и др.) чији је ефекат неопходно контролисати провером протромбинског времена (ИНР). По постизању њиховог одговарајућег ефекта, примена хепарина се прекида и терапија се наставља само оралним антикоагулансима уз редовну проверу ИНР-а.Нова генерација лекова из поменуте групе, начинила је малу револуцију у лечењу и профилакси тромботских стања у организму.Реч је о тзв. нон –витамин К медикаментима који делују на одређене сегменте коагулационе каскаде као директни инхибитори, умањујући ефикасност целокупног коагулационог система.Неки од ових лекова- ривароxабан или апиxабан могу се давати пацијентима орално већ од првих дана дијагностиковане ПТЕ.

Превенција ПТЕ, пре свега треба да подразумева избегавање фактора ризика за формирање тромба у дубоким венама доњих екстремитета.Довољни су умерена физичка активност и редовно кретање уз избегавање дуготрајних седења или лежања.Током дугих путовања треба чешће устајати или радити вежбе , флексије стопала и слично

Извори:
http://www.vma.mod.gov.rs/sr-lat/lekarski-saveti/plucna-embolija
https://www.ipb-ild.edu.rs/sr/za-pacijente/o-plucnim-bolestima/tromboembolija-pluca
https://www.stetoskop.info/bolesti-pluca-i-organa-za-disanje-pulmologija/plucna-embolija
https://medicor.rs/plucna-tromboembolija/

Текст на основу извора уредила Александра Тодоровић медицинска сестра, Одељење неурологије, Општа болница Панчево.