Ателектаза плућа

Ателектаза плућа представља стање код ког у одређеним деловим плућа не постоји ваздух, тј. плућа су издувана и колабирају. Ваздуха нема у алвеолама у којима се крв обогаћује кисеоником, а ослобађа угљен диоксида. Самим тим што у одређеним деловима плућа нема ваздуха, она су искључена из нормане функције дисање.

Бројна су стања и болести услед којих се може развити ателектаза. Слузни чепови су најчешћи узрок ателектазе и они се јављају најчешће након операције било које врсте која подразумева општу анестезију. Управо због тога, морају се радити вежбе дисања након оваквих интервенција.Друго стање код ког долази до развоја ателектазе услед слузног чепа је цистична фиброза. Угрушак крви код неких крварења у плућном ткиву може да проузрокује зачепљење дисајних путева. Страно тело се јавља код деце приликом удисања. Сужавање дисајних путева код неких болести и тумора (може да буде последица компресије) је чест узрок ателектазе, као и повреде у пределу груди које могу да компримују нормално плућно ткиво и да изазову његов колапс. Плеурални излив је нагомилавање течности између плућа и зида грудног коша и том приликом се догадја компресија на плућно крило са стране плеуралног излива, па се истискује ваздух из плућног ткива. Пнеумоторакс је присуство ваздуха у истом простору, као и код плеуралног излива. Упале плућа могу да проузрокују испадање одређених делова плућа из функције.

Који су симптоми и знаци ателектазе?

Ателектаза може да прђе и без симптома, јер клиничка слика зависи од степена захваћности плућног ткива. Уколико постоје, симптоми су најчешће-отежано дисање (диспнеја),плитко и убзано дисање, (тахипнеја), кашаљ,бол у грудима,убрзан рад срца (тахикардија),код великих ателектаза, јавља се плавичасто обојена кожа (цијаноза) Клиничка слика и објективни преглед (стетоскопом се може чути ослабљено дисање са стране ателектазе) помажу да се посумња на ателектазу плућа.

Рендгенски снимак плућа обично може да покаже ателектазу, међутим мале промене се рендгеном не могу видети.Парцијални притисак гасова у крви се рутински ради код свих стања где је угрожено дисање. Бронхоскопија (посматрање унутрашњости дисајних путева посебним уредјајем) може помоћи да се евентуално пронађе узрок опструкције у плућима. Скенер (компјутеризована томографија) и плућна сцинтиграфија се раде код компликованијих случајева.

Обавезно је лечење основне болести која је проузроковала ателектазу.Лекови који се могу користити су лекови за разбијање слузи (ацетилцистеин) који омогућавају искашљавање секрета и улањање опструкције, инхалациони бронходилататори који шире дисајне путеве плућа, чинећи дисање лакше. Битни су и поступци физикалне рехабилитације које најчешће изводи физиотерапеут и који олакшавају избацивање секрета.Бронхоскопија се често користи као метод уклањања опструкције.

Текст на основу извора уредила др Јована Маринковић, Општа болница Панчево, Одељење за радиолошку дијагностику.

Извор- Симптоми.рс