1 2 3 4 5

Вести



Пластична, реконструктивна и трансплатациона хирургија

Пластична и реконструктивна хирургија је хируршка специјалност која се бави корекцијама и обнављањем форме и функције одређених делова тела.

Садржи више области:

-Естетску хирургију

-Краниофацијалну хирургију

-Хирургију шаке

-Микрохирургију

-Лечење опекотина

Прве пластично реконструктивне операције су према записима рађене у старом Египту, Риму и Индији, док се у Европи чешће раде од 19. века. 1827. године Џон Питер Метаур оперисао је расцеп непца. Пластична и реконструктивна хирургија је доживела свој пун развој у периоду два светска рата, када је коришћена у циљу збрињавања ратних повреда. У последње време естетска хирургија постаје део свакодневног живота.

Реконструктивне операције, поред дефеката коже и ткива, које су настале повредама, решавају и конгениталне аномалије, развојне поремећаје, стања након инфекције или лечења малигних обољења.

Микрохирургија је вид хирургије где се ради анастомоза оком невидљивих елемената (крвних судова и нерава). Због тога је у микрохирургији потребна употреба микроскопа. Микрохирургија се поред пластичне и реконструктивне, примењује сада и у свим другим областима хирургије.

Слободни ткивни трансплатанти

Овај тип трансплатанта се често примењује у реконструктивној хирургији . Трансплатанти могу бити кожни, мишићни, мишићно кожни, масно ткиво, кост, и др. Регија са које се узима трансплатант се зове „донорска регија“, док се регија где се трансплатант пласира назива „реципиентна регија“.

Реплантациона хирургија

То је вид микроваскуларне хирургије где се надокнађује део тела који недостаје (обично трауматске ампутације). Најчешће су у питању пести шаке ( често палац који је одговоран за 40% функције шаке). У сваком случају мора се водити рачуна да након реплантације буде очувана и функција реплантираног дела тела.

Трансплантациона хирургија

Трансплантација представља хирушку интервенцију којом се орган или ткиво трансплантира у оквиру једног организма или са једног на други организам.

-Аутотрансплатант (аутографт)-Настаје када се ткиво или орган трансплантира у оквиру једне особе

-Алотрансплатант (алографт)-Трансплантација се врши имеђу два генетски различита организма у оквиру исте врсте

-Изотрансплантат (изографт)-Трансплантација се врши између генетски идентичних особа (једнојајчани близанци)

-Ксенотранслантат (ксенографт)-Обавља се између припадника две различите врсте

За успех трансплантације је потребна што већа подударност између реципиента и донора да не би дошло до реакције одбацивања трансплантата што је последица комплексне имунолошке реакције. Иначе трансплантација ткива и органа поред медицинског аспекта исказује и одговарајућу правну регулативу па се углавном одвија у виду заживотног завештавања органа у донорком принципу (донорске картице) или по принципу добровољне животне донације органа („принцип доброг Самарићанина“).

Текст уредила ВМС Гуцијан Јелена

Извор: Про.др.Милош Војиновић,Хирургија са ортопедијом,Београд,2014год