Планирање породице-контрацепција и стерилизација

Идеално би било када би рађање сваког детета било пожељно и планирано.Да би се спречио долазак на свет непланираног детета, служе методе контрацепција и стерилизација.
Контрацепција представља привремени метод превенције фертилности, за разлику од стерилизације која је дефинитиван метод спречавања нежељене трудноће. Контрацепција, друштвено препознта и прихваћена, је одвојила секс од прокреације и омогућила паровима већу контролу и уживање у животу. У индивидуалном планирању породице најважнија је мотивација, а затим и методологија. Мотивација се пре свега одређује образовањем, али и културним наслеђем, религијом и традиционалним начином живота.
Контрацептивни методи код жена-орална контрацепција, хормонска орална контрацепција, комбинација естрогена прогастегена је најефикаснији метод и спречава трудноћу у 99.9% случајева. Ако се пилула узима коректно, могућност трудноће изности свега 0,1%.

Оралне контрацептиве делимо у две велике групе:
- Прву групу чине акомбинована контрацептивна пилула, која садржи естроген и прогестаген и узима се 21 дан у току сваког месеца.
- Другу групу чине прогастегени у ниским дозама и дају се у континуитету.

Контрацептивна таблета делује тако што омета скок гонадотропина у средини циклуса и тако спречава овулацију. Контрацептиви осим што спречавају нежељену трудноћу, имају и низ другој корисних ефеката. Спречавају ектопичну трудноћу, дају заштиту од инфламаторних болести мале карлице, штите ендометријум и оваријум од карцинома, смањују учесталост бенигних промена на дојкама.
Како је корист од контрацептива вишеструка треба имати на уму и могуће штетне последице. Обољење циркулаторног система је најтежа компликација, затим венска тромбофилија, исхемична обољења срца, артеријска хипетензија. Озбиљни нежељени ефекти који захтевају хитно обустављање оралне кoнтрацепције су губитак вида, диплопија, утрнулост екстремитета, јаки болови у грудима. Установљено је да постоји већи ризик за појаву бенигних тумора јетре.
Орални контрацептиви се не смеју употребљавати ако пацијенткиња има тромбоемболијски поремећај, карцином дојке, тумор јетре, као и обољење цереброваскуларног система.

Посткоитална контрацепција-пилула за следеће јутро, саветује се узимање две таблете нормодозажног комбинованог оралног контрацептива, најкасније 72 сата после непланираног контакта.
Интраутерусни уложак-присуство уложка стимулише инфламаторну реакцију која доводи до ћелијксих и биохемијских промена ендометријума. Могу бити немедицирани и медицирани. Медицирани су најчешће бакар и сребро који делују спремицидно. Најопаснија компликација уложка је перфорација материце при апликацији исте, затим долази од инфламаторних болести мале карлице...
Интравагиналне баријере се спроводе употребом физичких средстава, које спречавају продор сперматозоида до јајне ћелије. Кондом, вагинална дијафрама, цервикална капа, вагинални сунђери спадају у физичке баријере које спречавају нежељену трудноћу.

Стерлизација представља комплетно и иреверзибилно елиминисање фертилности. Може се применити и код мушкараца и код жена.
Код жена се одвија углавном лапарскопски или у току самог царског реза се саветује после трећег детета.

На крају треба нагласити да не постоји идеално контрацептивно средство!!!

Текст на основу извора уредио др Емир Шефити, клинички лекар на ГАО, ОБ Панчево.

Извори: Студентски уџбеник за гинекологију и акушерство група аутора.