1 2 3 4 5

Вести



Периорални дерматитис

Периорални дерматитис је запаљенско обољење коже које се обично јавља на лицу и то у пределу браде и око уста, а може се проширити до носа, чак и до очију и тада га називамо периокуларни дерматитис.

Првенствено се јавља код жена у узрасту од 20. до 45.године живота, а може се јавити и код деце углавном у узрасту испод 5. године живота. Код мушкараца се ређе јавља у зависности од њихових козметских интересовања.

Узрок настанка промена није у потпуности разјашњен. Може се рећи да је у питању комбинација генетске предиспозиције, фактора околине и бројних појединачних стимулуса. Међу спољашње утицаје убраја се употреба препарата са флуором, тачније зубна паста, затим препарати за мушкарце који се примењују на лице и разни козметски препарати који неће код свих људи изазвати проблем.
Најчешће се у везу доводи примена кортикостероидних препарата на лице у дужем временском периоду који су почели да се примењују због неких баналних кожних промена. Грешка која се тада јавља настаје зато што људи који су склони периоралном дерматитису примењујући кортикостероидни препарат када он није потребан, изазову дисбаланс на кожи и јаве се знаци периоралног дерматитиса. Тада долази до појаве црвених или боје коже бубуљица које могу бити испуњене гнојним садржајем, са једне или обе стране браде, око усана или око носа. Карактеристично је да је простор око ивица усана поштеђен. Долази и до црвенила на кожи и перутања, а све је праћено осећајем свраба или печења. Није реткост да се јаве и промене ван лица и то у виду бубуљица на ушним шкољкама, врату, трупу, екстремитетима и гениталној регији. Примећено је да симптоме погоршавају ултравиолентно зрачење, ветар и топлота, те се овим пацијентима саветује да их избегавају.

Прва мера у лечењу је да се обустави примена кортикостероидних препарата на лице, уколико се утврди да су они узрок настанка болести. Ту посебно треба нагласити пацијентима да се приликом нагле обуставе ових препарата јавља погоршање симптома које је пролазног карактера и постепено се смањује. Пацијенти тада често на своју руку прибегавају поновној примени кортикостероидних препарата који само привидно смире стање, али се на тај начин само врте у круг. Ако се посумња да је неки козметски препарат изазвао проблем саветује се да се исти избаци из употребе, а превентивно се саветује коришћење зубне пасте без флуора. Препарате у облику масти треба избегавати код овакве коже. Локално се примењују лекови попут метронидазол креме, клиндамицин гела, еритромицин креме, 3% микстуре ихтиола или индиферентни кремови. Код тежих случајева се могу давати антибиотици и орално и то дуже време, али је неопходно да шему коришћења препише дерматолог.

Болест је доста упорна и дуго се лечи, најчешће је потребно 3 до 6 месеци лечења, па је од значаја објаснити пацијентима шта их даље очекује и да буду стрпљиви.

Текст на основу извора уредила др Тијана Брадић Бркић, лекар на специјализацији на одсеку Дерматовенерологије, Oпшта болница Панчево.

Извори :
„Дерматовенерологија са пропедевтиком: Уџбеник за студенте медицине“ - проф. др Лалевић - Васић, проф. др Меденица, проф. др Николић
„Дерматологија“, први том - проф. др Карадаглић