Обољење периферних крвних судова

Обољење периферних крвних судова (Peripheral vascular disease) односи се на артерије и представља облитерацију њиховог лумена процесом атеросклерозе.

Постоји више узрока настанка: пушење, шећерна болест, дислипидемија, хипертензија, старосна доб, наследна предиспозиција.

Клиничка слика

Главни симптом овог стања је клаудикација које настају као последица недовољне оксигенације мишића крвних судова због обструкције лумена артерија који их ихсрањују. Манифестују се болом, грчевима и слабошћу у доњим екстремитетима приликом хода. Познат је појам клаудикационе дистнце, која представља растојање у метрима које пацијент може да пређе ходом до настанка клаудикационих тегоба. Код развијене ПВД бол у ногама се јавља и у мировању. Постоји више класификација ПВД од којих су најпознатије Фонтеинова и Рудерфордоива. Обе класификације садрже четири стадијума болести, од којих су почетни аспимптоматски, док се у последњем стадијуму јавља гангрена ткива.

Дијагностика

Састоји се из следећих фаза:

-Анамнеза

-Инспекција екстремитета са палпацијом пулсева периферних артерија

-Одређивање индекса притиска, који указује на однос крвног притиска на нивоу скочног зглоба и артерије брахијалис

-Доплер ултразвучн о испитивање

-Ангиографија која има и терапијску улогу

-ЦТ снимање које има улогу упроцени атероматозних променама на артеријама

Терапија

-Хигијенско дијететски режим и медикамнтозна терапија (престанак пушења, регулација дијабета, хиперлипидемије, хипертензије, вазодилататори, дозирана физичка активност)

-Хирушке интервенције (операције реваскуларизације, премоштавањеоклиудираних крвних судова, бајпас.У неким случајевима када није могуће спасити екстремитет , са узнапредовалом гангреном индикована је ампутација)

-Ендоскопске интервенције

-У случају постојања артеријске тромбозе практикује се тромболиза давањем одговарајуће терапије или се практикује хирушка тромбектомија

Бригерова болест

Ово обољење периферних крвних судова јавља се претежно код мушкараца пушача старости 20-40 година. Болест настаје као ингфламаторни процес праћен тромбозом који се одвија у лумену и зидовима артерија и вена. За разлику од ПВД где се исхемија и касније гангрена јављају на доњим екстремитетима, код Биргерове болести су често оваквим променама захваћени и прсти на рукама. Ова болест има прогресиван ток и веома је тешко лечити. У садашњој пракси се примењују: вазопдилататорна терапија, симпактетомија, реваскуларизационе операције, хипербарична комора.

Повреде периферних артерија

Повреде артерија могу настати деловањем оштрих или тупих предмета или оруђа. Постоји више типова ових повреда: лацерација (делимичан прекид зида артерије), трансекција (потпуни прекид артерије), контузија (оштећење интиме зида артерије), псеудоануризма, артериовенска фистула. Уколико су повреде артерије отворене, праћене су обилним крварењем које треба зуставити што пре, притиском на рану, подвезивањем или клемовањем артерије. Уколико је крварење настало у склопу политрауме (ратне повреде, удеси и сл.), онда се примењују сви принципи који се практикују у превенцији настанка хеморагијског шока. По пријему пацијента у здравствену установу ради се сутура крвних судива или њихова реконструкција одговарајућим графтом.

Текст уредила ВМС Гуцијан Јелена

Извор: Про.др.Милош Војиновић,Хирургија са ортопедијом,Београд,2014год