1 2 3 4 5

Вести



ПЕПТИЧНА УЛКУСНА БОЛЕСТ

Пептична улкусна болест је болест која подразумева постојање улкуса, или народски речено, чира, а он се дефинише као оштећење слузокоже желуца или дванаестопалачног црева, које у промеру захвата најмање 5мм, и допире до слоја испод слузнице, тзв. субмукозе.

И желудачни и дванаестопалачни улкус имају неке заједничке особине, али и разлике. Најчешћа локализација цревног улкуса је булбус дуоденума, а желудачног на малој кривини желуца. Битна одлика желудачног улкуса је та да он од самог почетка може да буде малиган-злоћудан.

Најчешћи изазивачи улкусне болести су: Helicobacter pylori и коришћење нестероидних антиинфламаторних лекова- Бруфен, Диклофенак, Аспирин, итд, без претходне заштите желудца. Такође, постоје још неки фактори који доприносе настанку обољења, а то су, конзумирање цигарета, генетска предизпозиција, стрес, начин исхране.

КЛИНИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Бол у абдомену је главна тегобе пацијената који имају улкус. Карактеристике бола код цревног улкуса су: да је локализован у епигастријуму или непосредно испод десног ребарног лука, да се јавља ноћу, или често буди пацијента из сна, да почиње 30-90 минута након оброка, смирује се након узимања хране или неких лекова, као што су Ранисан, Нолпаза... Такође, код мањег броја пацијената, једине тегобе могу бити малаксалост, замор, мучнина, надимање, губитак у телесној тежини.

За разлику од цревног, желудачни улкус даје мало другачије симптоме: главна карактеристика је такође бол у абдомену, сличне локализације, такође се јавља ноћу или буди пацијента из сна, али не мења карактеристике након узимања хране, или се чак и појачава. Уколико бол не попушта након узимања лекова за улкус, требало би размишљати у правцу постојања/развоја компликација, а најчешће су: крварење, пенетрација и перфорација.

ПОСТАВЉАЊЕ ДИЈАГНОЗЕ

Раније, пре постојања савремених дијагностичких апарата, дијагноза се постављала тако што су пацијенти гутали баријумску пасту, а потом снимани на РТГу, те се на основу добијених снимака тумачило да ли постоји оштећење и у којој мери. Данас, дијагноза се поставља гастродууденоскопијом-ЕГДС. Пацијент гута сонду, која на свом врху има камеру, чија слика се преноси на монитор, и врло лако и брзо се поставља тачна дијагноза. Предност ове дијагностичке процедуре је та да се у истом акту може узети део слузнице за биопсију, уколико је то потребно- да се искључи малигнитет или да се пак одреди специфична терапија. Постоје тестови којима се доказује присуство: Helicobacter pylori бактерије у желудцу, а то је одређивање ИгГ антитела у крви или присуство одређених антитела у столици пацијента. Уколико се докаже присуство бактерије, спроводи се терапија. Такође, постоје неки издисајни тестови, којима се лако и брзо потврђује присуство бактерије.

ЛЕЧЕЊЕ

Први лекови који су се некада давали су били тзв. антагонисти Х2 рецептора, а у ову групу спадају Ранитидин, Фамотидин, Циметидин. Основно дејство ових лекова је да спречавају лучење желудачне киселине. Следећи лекови, који су много потентнији и бољи су инхибитори протонске пумпе: Пантопразол, Омепразол, Рабепразол.

Сукралфат- који се у желудцу и танком цреву разлаже и формира пасту, која формира баријеру и тако штити слузницу желудца и црева, а убрзава зарастање оштећења.

Аналози простагландина - пошто су простагландини супстанца која потпомаже обнављање слузнице, смисао давања ових лекова је потпуно јасан. Дериват који се налази на нашем тржишту је Мизопростол.

Терапија лечења : Helicobacter pylori инфекције је двојна антибиотска терапија са обавезним леком који штити желудац. Данашњи став је да се терапија спроводи 15 дана.

Компликације улкуса се лече углавном хируршки.

Напомињем да је ово само један мали део о улкусној болести, и да је јако упроштен и написан што једноставније. Уколико имате недоумице или било каква питања о улкусној болести, стојим на располагању.

Текст уредио др Петар Комленић, клинички лекар, на специјализацији.

Извори:

1. Susser, M and Stein, Z. Civilisation and peptic ulcer. Lancet. 1962; 279: 116–119

2. NIH Consensus Conference. Helicobacter pylori in peptic ulcer disease. NIH Consensus Development Panel on Helicobacter pylori in peptic ulcer disease. JAMA. 1994; 272: 65–69

3. Gabriel, SE, Jaakkimainen, L, and Bombardier, C. Risk for serious gastrointestinal complications related to use of nonsteroidal anti-inflammatory drugs. A meta-analysis. Ann Intern Med. 1991; 115: 787–796