1 2 3 4 5

Вести



ПЕЈСМЕЈКЕРИ

Срчани пејсмејкери представљају аутоматске уградне електричне стимулаторе срца. Индиковани су за:
1) Лечење симптоматских брадикардија (антибрадикардни пејсмејкери),
2) Лечење коморских тахикардија (кардиовертер-дефибрилатори, ИЦД),
3) Лечење узнапредовале систолне срчане слабости (ресинхронизациони пејсмејкери, ЦРТ).

Пејсмејкери се уграђују хируршким путем, уз локалну инфилтративну анестезију, резом величине 5-6 цм испод кључне кости, кроз који се под контролом флуороскопије, трансвенски уводе у срце електродни катетери. Ови катетери имају електроде од племенитог метала за контакт са срчаним ткивом. Савремени пејсмејкери су заштићени од потенцијално опасног утицаја електромагнетних таласа из околине (мобилни телефони, кућни апарати и др.). Једину апсолутну контраиндикацију за особе са уграђеним пејсмејкером представља снимање магнетном резонанцом, мада последњих година у праксу улазе и пејсмејкер-апарати који су заштићени и од овог утицаја. Неопходна је опрезност у случају примене радиотерапије грудног коша, ултразвучне терапије у нефрологији и приликом коришћења термокаутера у хирургији.
Први пејсмејкер је конструисао инжињер Руне Елмквист и уграђен је 1958. године у болници Каролинска у Стокхолму од стране хирурга Аке Сенинга.

Саставни делови

Основни делови пејсмејкер система су генератор пулса, електродни катетер и програматор за електронску контролу. Генератор пулса је заштићен омотачем од легуре титанијума, тежине је око 25 грама за антибрадикардне пејсмејкере и око 70 грама за ИЦД. У том кућишту пејсмејкера се налазе батерија, кондензатор и електронске компоненте (микрочипови). Помоћу програматора, који су у радиофреквентној или телеметриској вези са имплантираним пејсмејкером, врши се електронска анализа функције пејсмејкера и изводи репрограмирање, у зависности од аритмијских и хемодинамских параметара болесника.

Основне функције пејсмејкера су:
1) Регистровање интракардијалних сигнала – сензинг (енгл. sensing)
2) Вештачка, пејсмејкер стимулација срца – пејсинг (енгл. pacing).
Уколико су регистровање интракардијалних сигнала и стимулација правилни, пејсмејкер фукционише нормално и болесник је безбедан. Поремећаји функције пејсмејкера могу бити:
а) неадекватна детекција интракардијалних сигнала због погрешних, несрчаних сигнала (енгл. oversensing),
б) изостанак детекције нормалних срчаних сигнала (енгл. undersensing), в) неадекватна пејсмејкер стимулација.
У овим случајевима болесник није безбедан и функција пејсмејкера се мора кориговати софтверски (репрограмирањем) или хируршки.

Антибрадикардни пејсмејкери

Главне индикације за ову врсту пејсмејкера су: дисфункција синусног чвора и атриовентрикуларни (АВ) блокови. Посебне индикације су везане за примену пејсмејкера у рефлексним синкопама, хипертрофичној опструктивној кардиомиопатији, након кардиохируршких операција, у инфаркту миокарда и код деце. Антибрадикардни пејсмејкери се никада не уграђују особама без симптома. Постоје две врсте ових пејсмекера: једнокоморски (ВВИР) и двокоморски (ДДД(Р)). Уколико пејсмејкер има могућност да аутоматски (према потребама) подиже фреквенцију приликом напора, чиме имитира физиолошки одговор срца на напор, говоримо о фреквентно-адаптивној стимулацији. Овај тип пејсмејкера имплантира се код особа са хронотропном инкомпетенцијом (немогућност подизања сопствене фреквенције приликом физичког оптерећења).

Имплантабилни кардиовертер дефибрилатори (ИЦД)

То су уређаји за детекцију и прекидање опасних коморских аритмија, као што су коморска тахикардија (ВТ) и коморска фибрилација (ВФ). Они представљају најсигурније познато средство за превенцију изненадне срчане смрти. С обзиром на то да прекидање ВТ/ВФ интерним електрошоком из ИЦД може да проузрокује брадикардију, у сваком ИЦД интегрисан је антибрадикардни пејсмејкер. ИЦД се имплантира хируршки, на исти начин као и антибрадикардни пејсмејкер, иако је генератор пулса ИЦД троструко тежи и већи, а електродни водич двоструко већег дијаметра.

Ресинхронизациона терапија срчане слабости (ЦРТ)

ЦРТ подразумева примену пејсмејкер стимулације за лечење узнапредовале систолне срчане слабости (ЕФЛК<35%) код симптоматских болесника (NYHA III-IV) са знацима електричне дисинхроније комора (QRS>130ms, најчешће облика блока леве гране Хисовог снопа), код којих оптимална медикаментозна терапија није показала задовољавајући резултат.
Ресинхронизација се остварује имплантацијом посебног пејсмејкера (ЦРТ пејсмејкер) који може да има интегрисан и кардиовертер дефибрилатор (ЦРТ-ИЦД, ЦРТД). Ресинхронизација се постиже стимулацијом леве и десне коморе, како би се остварила најефикаснија контракција (систола).
Непосредни резултат ЦРТ препознаје се по скраћивању трајања QRS (≤100ms) и промени смера деполаризације комора у лево-десно. Клинички, ехокардиографски и функционални одговор на ЦРТ процењује се 3-6 месеци након имплантације.

Текст на основу извора уредила др Мирјана Марић, Општа болница Панчево.

Извори:
1) Г. Милашиновић, С. Павловић. Пејсмејкери – електрична срчана стимулација. Tекст намењен студентима медицинског факултета.
2) 2013 ESC Guidelines on cardiac pacing and cardiac resynchronisation therapy; European Heart Journal (2013)
3) 2015 ESC Guidelines for the management of patients with ventricular arrhythmias and the prevention of sudden cardiac death; Europian Heart Journal (2015)
4) Guidelines for the diagnosis and management of syncope; Europian Heart Journal (2009)