1 2 3 4 5

Вести



„PAFIYAMA“ СИНДРОМ

Спортска медицина и наука о спорту су релативно нове гране у науци и медицини које се брзо развијају. Током последњих деценија, објављен је значајан број научних сазнања у тим областима. Постоји потреба за развој и даље истраживање спортске медицине и науке у контексту различитих спортова. У циљу процене тежине спорта уведено је више система класификације спортова, а једна од њих је класификација према интензитету и заступљености статичке и динамичке компоненте (Mitchell et al., 2005) (Табела 1).

Табела 1. Класификација спортова према инензитету и заступљености статичке и динамичке компоненте. Спортске активности су класификоване у две главне категорије: статичку и динамичку, а интензитет активности је подељен на лак, умерен и висок.

A. Низак динамички B. Умерен динамички C. Висок динамички
I Низак статички Билијар
Куглање
Крикет
Голф
Стрељаштво
Мачевање
Стони тенис
Тенис (дубл)
Одбојка
Бејзбол а (софтбал) а
Бадминтон
Брзи ход
Трчање (маратон)
Крос-кантри скијање (класична техника)
Сквош а
II Умерен статички Ауто трке а, b
Роњење b
Коњички спорт а, b
Трка мотоциклима а, b
Гимнастика а
Карате/џудо а
Једрење
Стреличарство
Атлетика (скокови)
Уметничко клизање
Лакрос а
Трчање (спринт)
Кошарка а
Биатлон
Хокеј на леду а
Хокеј на трави а
Рагби а
Фудбал а
Кроскантри скијање (клизање)
Трчање на дуге стазе
Пливање
Тенис
Рукомет а
III Висок статички Боб а, b
Атлетика (бацачке дисцилплине)
Санкање а, b
Алпинизам а, b
Скијање на води а, b
Дизање тегова а
Сурфовање а, b
Бодибилдинг а
Спуст а, b
Рвање а
Сноубординг а
Бокс а
Кајак, кану
Бициклизам а, b
Десетобој
Веслање
Брзо клизање
Триатлон а, b
Прихваћено и адаптирано према Mitchell-у (Mitchell et al., 2005)
a Опасност од удара тела
b Повећан ризик од појаве синкопе

У последњих неколико деценија јасно је детектован повећан ризик од појаве атријалне фибрилације (АФ) код особа које су укључене у спортове високог интензитета (врхунски, елитни или рекреативни). Стога је група аутора је недавно описала АФ повезану са физичком активношћу високе издржљивости и напора под акронимом: „paroxysmal atrial fibrillation in young and middle-aged athletes“ – PAFIYAMA (пароксизмална АФ код младих и спортиста средњих година). Под условом да су остали фактори ризика као и основни узроци АФ искључени, дијагностички критеријуми за овај синдром подразумевају испуњавање одређеног броја услова, класификованих као велики и мали. На основу досадашњих испитивања и литературних података, ризик од појаве PAFIYAMA-е код оваквих спортиста је 1,2 до 15 пута већи у поређењу са општом седентарном популацијом. Анегдотска белешка: Sanchis-Gomar, лекар и професионални бициклиста у периоду од 10 година, један од аутора овог синдрома, истовремено је и његова парадигма. Због увећање леве преткоморе у својој 26.години живота имао је прву епизоду пароксизмалне АФ. После пет година понављаних епизода АФ, изолација плућне вене транс-венском криоаблацијом је изгледала као једини успешан третман. Међутим, иако се епизоде АФ нису понављале, физичка активност високог интензитета му није више саветована.

Претпоставља се да је стварна учесталост овог синдрома много већа од очекиване, а случајеви који су до сада дијагностиковани могу представљати само „врх леденог брега“. Током интензивне физичке активности ове особе су изложене ризику од поремећаја срчаног ритма, који треба да се третирају антиаритмијском медикаметном терапијом (flecainide, propafenon, amiodarone или sotalol) или радиофрекветном аблацијом. До данас, препоруке за ове пацијенте нису јасно дефинисане. Међутим, даљи безбедни наставак редовне физичке ативности код пацијената са PAFIYAMA синдромом захтева индивидуално испитивање и процену: колика је срчана фреквенца, трајање АФ, преципитирајући фактори, придружени симптоми, као и начине прекидања АФ. Дакле, тренинг треба индивидуално прописати као терапеутску меру истовремено са медицинским и електрофизиолошким третманом. Показано је да лака до умерена аеробна физичка активност има повољне ефекте на хроничну АФ.

Потребно је испланирати и урадити интернационалне колаборационе студије, нпр. обезбеђивање и имплантација великог броја „loop recorder-a“ код особа укључених у спорт, како би се тачно дефинисала стварна учесталост PAFIYAMA синдрома код физички активних особа, а са циљем идентификовања поузданих предиктивних фактора и дијагностичких биомаркера који могу помоћи у правовременом идентификовању групе људи са повећаним ризиком за ово стање. Ово би дефинитивно омогућило да се заштити здравље спортиста и спрече непотребни издаци за здравствену заштиту у свету која је иначе са све ограниченијим ресурсима.

Teкст на основу извора уредила др Маја Велиновић, Општа болница Панчево

Извори:
1. Perez-Quilis C, Lippi G, Cervellin G, Löllgen H, Sanchis-Gomar F. Exercising recommendations for paroxysmal AF in young and middle-aged athletes (PAFIYAMA) syndrome. Ann Transl Med 2017;5(1):24. doi: 10.21037/atm.2017.01.02
2. Cervellin G, Sanchis-Gomar F, Filice I, Lippi G. Paroxysmal atrial fibrillation in young and middle-aged athletes (PAFIYAMA) syndrome in the real world: a paradigmatic case report. Cardiovasc Diagn Ther 2018;8(2):176-179. doi: 10.21037/cdt.2017.11.04
3. Mitchell JH, Haskell W, Snell P, Van Camp SP. Task Force 8: Classification of Sports. J Am Coll Cardiol. 2005; 45(8):1364-7.