Хронична опструктивна болест плућа (ХОБП)

Хронични бронхитис и емфизем плућа представљају, са патолошког становишта, два одвојена процеса, али се код болесника они најчешће јављају удружени у синдром који се назива хронична опструктивна болест плућа (ХОБП).

ХОБП карактерише трајан поремећај протока ваздуха кроз дисајне путеве, има прогресиван карактер, а чине је три посебне болести: 1) хронични бронхитис, 2) болест малих дисајних путева (хронични бронхиолитис одраслих) И 3) емфизем плућа.

У даљем тексту ћемо говорити о хроничном бронхитису. Хронични бронхитис карактерише хронично или понављано повеЋање секреције трахеобронхијалне слузи довољно да изазове кашаљ и искашљавање најмање три месеца годишње током две узастопне године, када се искључе други плуЋни и срчани узроци кашља и искашљавања. Постоје три облика ове болести:

1.Обични хронични бронхитис (bronchitis chronica simplex), у коме је искашљани садржај слузав

2.Хронични мукопурулентни бронхитис (bronchitis mucopurulenta chronica) који се карактерише трајним или понављаним искашљавањем пурулентног испљувка код болесника који немају бронхиектазије

3.Хронични опструктивни бронхитис (bronchitis chronica opstructiva), где долази до појаве опструкције протока ваздуха кроз дисајне путеве

Клиничка слика бронхитиса:

Болест се у почетку манифестује понављаним нападима продуктивног кашља, обично после "прехладе" током зимских месеци. Тегобе се постепено погоршавају, из године у годину дуже трају, док кашаљ није присутан скоро целе године. Следећи симптом је осећај недостатка ваздуха (диспноја), тескоба у грудима и звиждање (визинг). Гнојав трахеобронхијални секрет индикација је бактеријске инфекције, која је честа код ових болесника. Болесници са ХБ-ом често су гојазни и имају цијанозу. У мировању не осећају диспноју. Перкуторни звук је соноран, а аускултацијом се чује продужен експиријум и различит број инспиријумских и експиријумских звиздука. Код ових болесника се, због тешке хипоксемије у току сна, јавља поремећај дисања-sleep apnea, или настају периоди тешке хиповентилације.

Тестови плућне функције:

Форсирани експиријумски волумен прве секунде (FEV1) је снижен, као и однос FEV/VC. Витални капацитет (ВЦ) мало је снижен, а максимални експиријумски протоци су снижени. Тотални плућни капацитет често је нормалан. На радиграфском снимку плућа, у доњим деловима плућа види се појачана бронховаскуларна шара. Ако постоји хипертрофија десне коморе, срчана сенка је увећана, а плућне артерије истакнуте. Хронични бронхитис је обично прогресивна болест, с повременим акутним егзацербацијама и ремисијама.

Лечење:

Основни циљеви лечења су откривање симптома и понављаних погоршања, очување оптималне функције плућа, побољшање активности везаних за свакодневни живот и поправљање квалитета живота. У примарној превенцији ХОБП-а предност треба дати смањивању броја особа које почињу да пуше, обзиром да већину оболелих од ове болести чине пушачи.

1.Лечење инфекције: Бронхоопструкција и инфекција респираторног система у тесној су међузависној вези. Инфекција је најчешЋи узрок погоршања ХОБП, а бронхоопструкција са друге стране ствара повољне услове за развој инфекције. Данас се сматра да су антибиотици неопходни у сваком, осим у благом облику погоршања, јер убрзавају опоравак.

2.Броходилататорна терапија: употреба бронходилататора доводи до попуштања спазма бронхија, што за последицу има повећање протока ваздуха кроз дисајне путеве и смањење осећаја диспноје. У ХОБП незнатно побољшање протока ваздуха има значајан клинички учинак, нарочито због смањења дисајног рада и хиперинфлације. Најчешће коришћене групе лекова су антихолинергици (ипратропиум-бромид), бета-2 агонисти (салбутамол), метилксантини (теофилински препарати), кортикостероиди….

Текст на основу извора уредио др Лука Мађарац, Општа болница Панчево, одељење за пријем и збрињавање ургентних стања.

Извор: Интерна медицина за студенте медицине, Катедра за интерну медицину Медицинског факултета Универзитета у Београду.