Опструкција мокраћних путева

Опструкција мокраћних путева представља сметње слободном протоку урина на путу од дисталног дела нефрона до спољашњег дела уретре. Разликујемо потпуне и делимичне опструкције, као и унилатералне и билатералне.

Опструкција мокраћних путева изазива стазу урина, проксимално од места зачепљења и потпомаже развоју инфекције. Ако је опструкција дистално од мокраћне бешике, долази до ретенције урина. Ако је опструкција на једном или оба уретрална ушћа, настаје унилатерална или билатерална уретрохидронефроза или постренална анурија.

Опструкцију могу узроковати механичке препреке или функционални поремећаји:

-Механички узроци – могу бити унутар самог лумена, попут каменаца, угрушака или некрозе папила, могу бити у самом зиду (стенозе, тумори, итд) или могу бити изазвани компресијом ван лумена (цисте, тумори, траума, увећана простата и сл.).

-Функционални узроци –укључују поремећаје инервације мокраћних органа што се може наћи код код повреде кичме, упале живаца, неуропатије код метаболичких поремећаја као што је дијабетичка нефропатија.

У млађој добинајчешћи узроци опструкције су конгениталне малформације, а у старијој доби каменци и тумори, и то код мушкарца тумори простате, а код жена тумори гинеколошког порекла.

Главни симптоми су бол, повишен крвни притисак, инфекције, а на може доћи и до застоја рада бубрега.

-Бол се јавља најчешће у лумбалној регији код дистензије пијелона. Код акутне, потпуне опструкције, бол је изузетно јака. Код непотпуне опструкције, бол је мукла и траје данима.

-Повишен крвни притисак се јавља услед појачане активности ренина.

-Појава температуре и осталих општих знакова инфекције сигнализирају појаву инфекције, која је често прећена дизуричним тегобама.

-Застој рада бубрега је најтежа компликација, а јавља се код нелечених и запуштених случајева. Развија се олигурија, анурија и азотемија.

Дијагноза се поставља анамнезом, кличким прегледом, лабораторијским и другим дијагостичким претрагама. Анамнезом добијамо податке о симптомима, њиховој учесталости, трајaњу, ранијим болестима и стањима. Клинички преглед обухвата палпацију стомака и лумбалне регије, сукусију лумблане регије, дигиторектални преглед ( увећана простата код мушкрца), те преглед спољашњег дела урогенитлног тракта (стриктуре, фимозе). Лабораторијска дијагностика је неспецифична и може указивати на основну болест. Главне дијагностичке методе су ултразвук, интравенска урографија, цистоскопија и уретроскопија.

Симптоматско лечење обухвата давање аналгетика, антибиотика код инфекција, корекцију и лечење поремећаја електорлита. Код акутне опструкције треба пласирати уринарни катетер. Потребно је спровести лечење основне болести по смиривању општег стања: хирушко лечење код механичких узрока, а код функционалних узрока примењују се холинергички лекови, трајана катетеризација мокраћне бешике и друге савремене методе.

Текст на основу извора уредила:

Др Карличић Мирјана, клинички лекар на одељењу за пријем и збрињавање ургентних стања Опште болнице Панчево

Извори:

Интерна медицина, Медицицински факултет Универзитета у Београду

Lekarinfo.com