1 2 3 4 5

Вести



ОПСЕСИВНО - КОМПУЛСИВНИ ПОРЕМЕЋАЈ

Већина људи је доживела искуство када зна да је нешто направила - закључала врата од куће, затворила плин али ипак после тога настаје дилема да ли су то заиста урадили. Некада, може бити потребно да се изнова провери оно за шта знате да сте урадили, да би сте могли даље наставити дан и почети мислити о нечем другом. Кад се зна колико често особе с поремећајем тескобе и депресије губе контролу над својим негативним мислима - није толико чудо да могу постојати стања кад се губи контрола над неким другим мисаоним садржајима.

Многи од нас имају своје мале ритуале, често с разлогом да рутина помогне у спречавању заборавности. Али понекад поприме свој посебан ток- увек закључавање врата на посебан начин, или сервирање хране на посебан начин. За неке људе, овакви ритуали могу измаћи контроли и њиховим животима овлада стална брига о малим стварима и потреба за извођењем бескрајних ритуалних радњи.

Клиничка слика
Болест се почиње развијати већ у детињству, али се најчешће јавља између 20. и 30. године живота. Најчешћи присилни подстицају су повезани с проверавањем и бројањем: они стално проверавају оно што раде, или броје и рачунају до исцрпљења или док не задовоље "магични број пута". Корисно је одвојено посматрати опсесивне и компулзивне поремећаје.

Опсесије (обузетости) представљају идеје, речи и слике, обично неповезане с оним што појединац ради; упорно, јако и неодољиво му се намећу и скрећу пажњу. Често су обојене агресивно или сексуално, што појединац доживљава потпуно страним (нпр. мисао мајке да ће кухињским ножем повредити своју децу). Особа препознаје да облик оваквих мисли долази из њеног ума, и жели их спречити- али није у могућности.
Компулзије (присиле) и компулзивне радње исто су аутономне као и опсесије, али се ради о преплављујућој потреби да се учини нека радња (нпр. да мора бројити прозоре идући улицом, да се мора пет пута прекрстити улазећи у стан). Присила може бити и врло агресивна, ружна или опсцена. Компулзије су често радње које резултују као последица постојања опсесије, и један од ретких начина којима особа може реаговати на своје мисли.
Неуспех у формирању компулзија често доводи до тешке тескобе или панике - док живот према ритуалима често доводи до депресије. Многе особе с овим проблемима живе дуго година без тражења помоћи.
Врсте компулзија које особе искусе јесу:
Pитуалне радње - извођење радњи по посебном редоследу или у понављаном броју пута -чишћење
Проверавање већ завршених и обављених радњи
Уређивање и слагање нпр. намештаја на посебан начин.

И ако је особа свесна апсурдности својих ритуала она развија такав однос према њима као да је они штите од присилних мисли или од могућег лошег догађаја по особу. Уколико их не уради, особа очекује да ће јој се нешто лоше догодити, што развија нервозу и немир. Такво понашање код особа може трајати извесно време и проћи само по себи, а може трајати и дужи период као што се може и ширити на различита понашања и радње. (Проверавање закључаних врата по неколико пута, проверавање да ли је све искључено у кући по неколико пута, бројање бандера, прескакање шахти на улици, сабирање регистарских бројева). Опсесивно компулсивна неуроза јесте често присутна, међутим околина неке ритуале поштује и прихвата тако да се особе са овим проблемима јављају лекару за помоћ тек када оне постану врло присутне и јаке и почну да упадају у очи и околини која им скреће пажњу на бесмисленост оваквих радњи.

Лечење
У посљедњих 10 година, прогноза особа с опсесивно-компулзивним поремећајем знатно се побољшала. Постоје два главна приступа лечења овог поремећаја, често се користе у комбинацији. Прва метода је когнитивна бихевиористичка терапија. Други је приступ узимање лекова, често у облику једног од антидепресива који делује на хемијске реакције у нашем мозгу. Медикаментозна терапија примењује се уз психотерапију, а никако уместо ње.

Извор: стетоскоп.инфо
датум: 5.5.2022.