1 2 3 4 5

Вести



Алергије ока

Коњунктива као структура помоћног апарата ока може бити место локализације и одвијања различитих алергијских реакција. Због тога се обично под термином очних алергија подразумева постојање неког од алергијских коњунктивитиса.

Ретко доводе до оштећења видне фукције, али зато веома често представљају велики проблем у смислу постојања субјективних симптома и дисконфора. Појављују се када очи реагују на нешто што их иритира, одређени алерген. Очи производе супстанцу звану хистамин да би се борили против алергена. Као резултат, капци и коњунктива постају црвени, отечени и добија се осећај свраба, сузење и осетљивости на светлост. Људи који имају симптоме алергије на очима обично имају и удружене симптоме алергије на носу, са сврабом, запушеношђу носа и кијањем. Многи алергени се налазе у ваздуху, одакле долазе у контакт са носем и очима. У спољашње алергене спадају: полен дрвећа, траве и амброзија. Од унутрашњих најчешћи су: прашна, буђ, гриње, животињска длака. Други узроци могу бити неке врсте хране, дим цигарета, уједи инсеката и други алергени, који нису типично везано за око. Узроци алергије могу бити парфеми, козметички препарати и неки лекови за очи (најчешће се јављају алергије на конзервансе који се користе у капима за очи).

У алергијске коњунктивитисе спадају: акутни алергијски коњунктивитис, алергијски ринокоњунктивитис, вернални кератокоњунктивитис, атопијски кератокоњунктивитис и гигантопапиларни коњунктивирис.

Акутни алергијсаки коњунктивитис представља акутно запаљење коњунктиве које настаје као њен одговор на диретктан контакт са неким медикаментом (неомицин, суфонамиди, атропин, конзерванси у капима за очи...) или козметичким препаратом за негу лица. Долази до наглих сметњи у виду свраба, пецкања, гребања и осећаја страног тела. Очни капци постају отечени, а коњунктива умерено црвена и отечена, са мукозним секретом. Уколико траје дуже, могу се јавити и површна оштећења рожњаче. Болест траје све док постоји контакт, те је најбитније што ранији прекид са алергеном и десензибилзација организма на алерген.

Алергисјки ринокоњунктивитис је најчешћи облик очне и носне алергије и реакција је на специфичне алергене. Може бити сезонски и целогодишни (перенијални). Сезонски се јавља у периоду године специфичном за алергене и цветаље (март-октобар), док се хорнични јавља током целе године, изазван алергенима који су присутни стално у окружењу особе. Најчешћи изазивачи су: буђ, прашина, гриње, длаке кућних љубимаца и дувански дим. Доминантан симптом је свраб. Јавља се још и умерено црвенило ока и појачано сузење, а симптоми варирају у зависности од изложености алергену. Офталмолошке симптоме прати и појачана секреција из носа, осећај свраба у носу и учестало кијање. Најбитнија је идентификација алергена, како би се избегао контакт. Лечење се спроводи локалном применом вазоконстрикторних лекова, антихистаминика и слабилизатора мембране мастоцита. Уколико терапија није довољна, уводе се и локално кортикостероидне капи.

Вернали кератокоњунктивитис је рецидивирајуће, билатерално запаљење предњег сегмента ока, код предиспонирајућих особа, које почиње у пролеће и траје све до почетка јесени, док се зими симптоми не јављају. Претежно обољевају мушка деца узраста од 4 до 15 година, који живе у топлијим крајевим, самим тим често се среће и код нас. Са узрастом детета интензитет симптома се смањује, да би се у пубертету код већине болест и повукла. Доминантни симптоми су свраб и фотофобија (изражена осетљивост на свестлост). Немогућност нормалног отварања капака због осећаја страног тела у очима, сузење, пецкање и стална потреба да се очи трљају. Може се испољити у два облика: палпебрални, где је захваћена претежно коњунктива горњег капка, која је црвена и задебљана, лимбални облик, присуство ружичасто-беличастих чворића на лимбусу рожњаче, и мешовити тип. Често код овог типа коњунктивитиса је захваћена и рожњача. Главно место у терапији заузимају стабилизатори мембране мастоцита уз примену антихистаминика и НСАИЛ. Кортикостероиди се користе код тежих форми, у краћем временском периоду.

Атопијски кератокоњунктивитис је хронични запаљење које се јавља код особа са атопијским дерматитисом. Овај коњунктивитис представља озбиљно алергијско обољење, јер може да ствара промене осим на коњунктиви и на другим деловима ока. Главни симптом је свраб, осим њега јављају се и: појачано сузење, замагљен вид, фотофобија и осећа бола у очима. Јављају се промене на рожњачи, смањење њене провидности. Коњунктива доњег капка је бледа, задебљала. У 10% се јавља и предња субкапсуларна катаракте, чије се пореко још не зна. Терапија је дуготрајна, применом антихистаминика, локално и системски, НСАИЛ, стабилизатора мембране мастоцита, кортикостероида, вештачких суза и циклоспорина А.

Гигантопапиларни коњунктивитис се најчешће јавља код носилаца контактних сочива, после дужег ношења, чешће код носилаца меких сочива, као и код особа које носе очну протезу и после неких хируршких интервенција. Особе се обично жале на благу иритацију, оскудан секрет и умерени свраб, који је израженији после скидања сочива, када особа има потребу да додатано трља очи. Карактеристичне промене су гигантске папиле на коњунктиви горњих капака, као последица запаљења. Терапија подразумева замену сочива, скраћени период ношења, прекид ношења, локалну примену кортикостероида 2 недеље и примену стабилизатора мембране мастоцита.

Терапија алергијских коњунктивитиса би на првом месту била прекид излагања алергену. Код особа са алергијом на полен, треба избегавти већи контакт са алергеном у току интензивног цветања, посебно у јутарњим и поподневним часовима у месецима цветања (март-мај дрвеће, мај-јул трава, јул-октобар амброзија). Ношење наочара или наочара за сунце,како би се избегао директан контакт са поленом, избегавати ношење контактивних сочива, или носити сочива за једнократну употребу, због накупљања алергена. Уколико су гриње и буђ окидач, требало би одржавати ниво влажности просторија од 30 до 50%, како би се спречио њихов даљи раст. Ако се ради о прашини, прати постељину чешће, увек брисати површине влажном крпом. Терапија медикаментима и капима за очи подразумева примену: вештачких сузе без конзерванса, које омогућавају испирање алергена са површине ока, антихистаминика и стабилизатора мембране мастоцита, који умањују симптоме, кортикостероида, код дужих трајања, и имуносупресивне терапије, код тежих облика.

Текст уредио: др Милош Плавшић, очно одељење, Општа болница Панчево

Извори:

Слободан Голубовић и сарадници, Офталмологија, Медицински факултет у Београду, 2010

Кански, Клиничка офталмологија, Дата статус, 2004

https://www.allaboutvision.com/conditions/allergies.htm

https://acaai.org/allergies/types/eye-allergy

https://www.aao.org/eye-health/diseases/allergies