1 2 3 4 5

Вести



Гојазност (Obesitas)

Гојазност представља прекомерно нагомилавање масти у организму. Код особа мушког пола, просечан проценат масти у организму је 15-20% од укупне телесне тежине, док је код особа женског пола, тај проценат 25-30%. Проценат масног ткива преко 25% код мушкараца дефинише гојазност, а код жена, преко 33%. Проценат масног ткива у организму расте када се у организам уноси већи број калорија од њихове потрошње.

Грубо се може поделити на андроидни тип (гојазност централног типа код које се масно ткиво нагомилава на трбуху и грудима) и гинекоидни тип (код које се масно ткива нагомилава на рукама и ногама), постоје велике разлике. Андроидни тип гојазности је знатно опаснији по здравље људи од другог типа. Долази до поремећаја метаболизма и развијања метаболичког синдрома и компликација по типу развоја атеросклерозе, промена на зглобовима од прекомерне телесне тежине, промена у лучењу хормона...

Главни кривац гојазности је начин исхране са великим уносом шећера индустријског типа и масти са седеторним начином живота, без физичке активности. Гојазност се јавља и удружена са осталим болестима и синдромима попут хипотироидизма, Кушинговог синдрома, инсулинома, синдрома полицистичних јајника. Prader-Willy синдрома, код употребе оралних контрацептива, код поремећаја једења, код хипогонадизма, псеудохипопаратироидизма...

Постоји више начина за израчунавање оптималне телесне тежине и процену гојазности. Препорука Светске здравствене организације је да се процена степена ухрањености израчунава применом индекса телесне тежине (енгл. Body mass индеks). То је математичка формула која корелира са телесним мастима код одраслих особа и представља однос телесне масе изражене у килограмима и квадрата телесне висине изражене у метрима. Коморбидитет је стање удружено са гојазношћу које се погоршава са повећањем BMI, а често побољшава уколико се гојазност успешно третира. Коморбидитет везан за гојазност: хипертензија, кардиоваскуларне болести, дислипидемија, дијабетес тип 2, апнеа у сну, остеоартритис, стерилитет и др..

Компликације болести:

-Метаболичко-хормоналне компликације (шећерна болест тип 2, инсулинска резистенција, дислипопротеинемија, хипертензија),

-Поремећаји на нивоу циркулишућих хормона и других фактора (цитокина, хормона раста и др),

-Болести органских система (цереброваскуларна болест, срчана инсуфицијенција, тромбоемболијске компликације, хиповентилациони синдром, холеитијаза, масна инфилтрација јетре, дисфункције имунолошког система, болести коже),

-Малигне болести,

-Механичке компликације (артроза, пораст интраабдоминалног притиска, лумбални синдром),

-Хируршке компликације,

-Психосоцијалне компликације (стрес, депресија, повећан ризик инвалидитета, компликације на радном месту).

Патогенеза

Сувишно уношење енергетских материја, првенствено угљених хидрата и липида, испољава се увек нагомилавањем масти у организму. За сваких 9,3 калорија вишка енергије депонује се 1 грам масти. Вишак унетих угљених хидрата претвара се у триглицериде,[128] који се транспортују до ткива и у њима депонују. Главни орган у коме се обавља ова трансформација је јетра. Депоновање масти у масне депое обавља се у облику хиломикрона и липопротеина врло мале густине. Молекул триглицерида је сувише велик да би ушао у ћелију. Крвљу доспели триглицериди се прво хидролизују под дејством ензима липазе у капиларима и при томе настају масне киселине. Да би се оне депоновале потребан је глицерол у ћелији, а он потиче од разграђених угљених хидрата. Према томе, депоновање масти у ћелијама масног ткива је условљено метаболизмом шећера. Прекомерни унос енергије дешава се само за време развојне фазе гојазности. Једном када особа постане гојазна, једини услов да то и остане јесте да унос енергије буде идентичан потрошњи (статична фаза). Остали патогенетски механизми код гојазних особа су мање изражени. Евентуално, може да постоји повећана концетрација слободних масних киселина и триглицерида у крви, или благо повећан ниво базалног метаболизма.

Превенција

У покушају да се спречи гојазност потребно је да се дотакну обе стране баланса, енергетски унос и енергетска потрошња. Повећан унос житарица, воћа и поврћа, смањен унос високо калоричне хране, редовна физичка активност или комбинација ове две навике су модуси за превенцију гојазности.Превенција подразумева и препознавање генетичких, фактора средине или комбинације фактора ризика за настанак гојазности, едукацију породице да препозна важност физичке активности и правилне исхране, редовну контролу..

Како се поставља дијагноза гојазности?

Анамнеза са детаљним упитником о исхрани и са објективмним прегледом је довољна да се са сигурношћу постави дијагноза и одреди узрок гојазности.

Да би се могла дефинисати гојазност (код постојања различите телесне висине) узима се у обзир бодy масс индекс који се добија када се телесна тежина подели са квадратом телесне висине (мада постоји грешка од око 4% код рачунања BMI).

Потребно је начинити лабораторијска испитивања у смислу комплетне биохемије са нивоом електролита.

Како се лечи гојазност?

Приступ лечењу гојазности је мултидициплниарни. Треба напоменути да брзо губљење телесне тежине није препоручљиво (оптималан губитак телесне тежине је око 1кг на недељном нивоу). Обично је приступ у лечењу гојазности у променама навика исхране са избегавањем уношења индустријских шећера и масти, а са повећаним уношењем влакнасте хране и упореда појачана физичка активност. Изглађивање са уносом мање од 400 калорија на дневном нивоу није медицински препоручљиво, већ долазе у обзир разне дијете са уносом око 800 калорија дневно. Код поремећаја у исхрани потребан је приступ психолога и грађење здравих навика исхране. Лекови који се користе у лечењу гојазности могу да делују тако што смањују апетит, периферни (који смањују ресорпцију материја у цревима) и лекови који утичу на метаболизам материја. Хируршко лечење долази у обзир код прекомерне гојазности морбидног типа и појаве удуржених компликације и подразумева креирање гастричког бајпаса и пласирање констриктивног прстена око желуца чиме се смањује његова запремина.

Текст на основу извора уредио медицински техничар, Марко Бежановић, Општа болница Панчево

Извори:

1.http://www.simptomi.rs/index.php/bolesti/10-endokrinologija-bolesti-zlezda-sa-unutrasnjim-lucenjem/189-prekomerna-tezina-debljina-gojenje-gojaznost-holesterol-nepravilna-ishrana-kardiovaskularna-diskriminacija-destimulativno-najuticajnjija-ogranicenja-organizacija-psihosocijalna-trigliceridi-masti-masna-hranasimptomi-medicina-zdravlje-lekar-trudnoca-bolest

2. http://www.stetoskop.info/dijetetski-aspekti-gojaznosti-546-c15-content.htm