1 2 3 4 5

Вести



„НОВЕ“ ВИРУСНЕ ИНФЕКЦИЈЕ

Вируси су најмањи инфективни организми, много мањи од гљивица и бактерија, способни да инфицирају живу ћелију и у њој се размножавају. Вирус преузима контролу над инфицираном ћелијом и користи је за сопствено размножавање и даље ширење.

Путеви уласка вируса у организам могу бити различити: удисањем, контактно - директно и индиректно , уједом инсеката и животиња, преко заражене крви, секрета и излучевина, сексуланим путем и у трудноћи са мајке на плод.

У посебном ризику од развоја компликација код вирусних болести су старији од 50 година, пацијенти са хроничним болестима као што су дијабетичари, хроничне болести плућа , срца, бубрега, онколошки болесници и имуносупримирани.

Вирусне инфекције могу бити благе, средње тешке и по живот опасне, са високом смртношћу. Људи током живота долазе у контакт са многим вирусима, али не обољевају од многих, захваљујући активности имуног система. За велики број вирусних инфекција не постоји специфична антивирусна терапија , али постоје вакцине чијим давањем помажемо организму да се одбрани од вируса и спречи болест, ширење болести у популацији, па и помогне њено искорењивање . За поједине вирусне болести не постоји вакцина, али су улажу значајна материјална средства и знање да се синтетишу, и на тај начин сачувају многи животи на планетарном нивоу.

ГРОЗНИЦА ЗАПАДНОГ НИЛА је вирусна инфекција коју преносе уједом заражени комарци. За узрочника болести се зна од 1937. године, када је откривена у Африци, након чега је регистрована 70 . и 80-тих спорадично широм света , а епидемијски у САД и у неким европским земљама крајем XX века. Први оболели у Србији је регистрован 2012. и лечен на Инфективном одељењу у Панчеву. Код већине људи ујед зараженог комарца не доводи настанка болести, код 20 % се испољава као грозница праћена главобољом, код поједних повраћањем и оспом. Око 1% оболелих има тежу форму болести са захватањем мозга , можданица и кичмене мождине. Смртност код тих облика је око 10% , а преживели се опорављају месецима и годинама при чему заостаје мања или већа инвалидност.

Након уједа зараженог комарца до настанка болести протекне око 2-14 дана. Специфичног антивирусног лека нема, као ни вакцине . Значајне су мере превенције за смањивање популације комараца и мере за спречавање уједа.

ЗИКА ГРОЗНИЦА је вирусна инфекција коју преносе заражени комарци, слично грозници Западног Нила. Болест је позната од 1947. године , регистрована у Африци, али се већи број оболелих региструје у XXI веку, претежно у Јужној Америци. Инкубација након уједа зараженог комарца је око недељу дана . Већи број инфицираних нема симптоме, остали имају грозницу са повишеном температуром, боловима у костима, главобољом, оспом и црвенилом очију. Код малог броја оболелих дешава се инфекција нервног система, пре свега кичмене мождине. Посебно значајно сазнање је преношење вируса у трудноћи са мајке на дете, и као последица инфекције код појединих настанак можданих малформација , пре свега микроцефалије (мала глава).

Специфичне антивурусне терапије као ни вакцине нема. Због тога је значајна превенција уједа комараца, смањивање њихове популације у природи и коришћење кондома, због могућности преноса инфекције сексуалним путем.

МЕРС (СРЕДЊЕ ИСТОЧНИ РЕСПИРАТОРНИ СИНДРОМ)

Узрочник ове вирусне респираторне инфекције је Corona virus. Болест је први пут описана у Саудијској Арабији 2012. касније и у Азији. Ради се о респираторној инфекцији , а као могући преносилац вируса означене су камиле. Постоји могућност интерхуманог преношења, али је ретка. Најчешћи симптоми болести су повишена температура, кашаљ, кратак дах, а могу се јавити болови у грудима, општа малаксалост, главобоља, пролив, повраћање. Озбиљне компликације болести су тешка упала плућа са могућношћу њиховог отказивања и оштећење више органа укључујући и бубреге.

Специфичне антивирусне терапије , као ни вакцине нема. Битне су мере превенције и придржавање савета здравствене струке , за становнике и путнике на Средњи Исток.

ПТИЧЈИ ГРИП jе облик грипа који узрокују вируси адаптирани да изазивају болест код птица. Познато је да је су за хумани вирус грипа прородни резервоар вируса птице.

У природи се дешавају сталне генетске промене вируса, пре свега због могућности да исти тип вируса инфицира више домаћина - човека, свињу и птице, након чега настаје нови вирус са већом или мањом патогеношћу за људе.

Птичји грип је као обољење познато од краја XIX века, и узроковало је високу смртност код птица . Први случај обољевања људи узрокованим овим вирусима догодио се 1996. у Кини , а наредних година и у више земаља широм света.

Инфекција човека вирусом птичјег грипа је могућа у блиском контакту са оболелим птицама, инхалаторно али и преко контаминираних предмета. Веома је ретко, мада је забележено преношење овог типа вируса и међу људима директно. Болест карактерише тежак облик упале плућа, који може изазвати њихово отказивање, и праћен је високом смртношћу.

У посебном ризику од обољевања су радници на фармама, ветеринари, биолози и орнитолози којима се препоручују посебне мере заштите. У току су истраживања која ће резултирати добијањем ефикасних вакцина.

Текст уредила др Љиљана Мијовић, инфектолог-вирусолог