Нормалан порођај

Нормалан порођај се дефинише као појава регуларних ритмичних материчних контракција, које доводе до скраћивања и дилатације грлића материце. Када процес порођаја започне, наступају иреверзибилни догађаји, који следе један дугог: дилатација цервикса, спуштање предњачећег дела.

Нормалан порођај се може поделити на четири порођајна доба.

-Прво порођајно доба/фаза дилатације: ово доба започиње почетком регуларних материчних контракција,а завршава се комплетном дилатацијом грлића материце. Ово порођајно доба се дели у три фазе: латентна, активна и фаза децелерације.

Латентна фаза: контракције постају све јаче, прогресивније, чешће. Грлић се размекшава и показује минималну дилатацију. Ова фаза може трајати од неколико сати до неколико дана. Просек је 8 сати код нулипара и 5 сати код мултипара.

Активна фаза: контракције су веома јаке, регуларне и јављају се свака два до три минута. Грлић се дилатира од 2 до 3цм, па све до комплетне дилатације. Предњачећи део се спушта у малу карлицу. Дужина активне фазе порођаја износи 5 сати код нулипара и 2 сата код мултипара.

Фаза децелерације: протиче незапажено, представља релативно успорење дилатације, непосредно пред комплетне дилатације.

У току првог порођајног доба прати се дилатација грлића на сваких сат времена, уз континуиран ЦТГ мониторинг. Уколико порођај траје превише дуго (дуже од 12 сати неопходно је дати антибиотску профилаксу). У активној фази порођаја ЦТГ мониторинг се ради сваких 30 мин.

-Друго порођајно доба: настаје од комплетне дилатације до момента рађања плода. Сада се главица плода спушта све дубље у карлицу. Материчне контракције и абдоминални притисак омогућавају рађање детета. Ово доба обично траје око 60 мин. код нулипара и 15 мин. код мултипара. Епидурална анестезија скраћује ово доба.

Непосредно пред експулзије плода, прави се медиолатерална инцизија на перинеуму тзв. епизиотомија. Данас се сматра да је епизиотомија неопходан третман, али код прворотке и већих беба је неизбежна, да би се избегла руптура перинеума, евентуално ректума. Посебно је важно како се епизиотомија ушије, да би се повратила претходна анатомска структура.

Напредовање порођаја зависи од три критичне компоненте:

1.порођајне снаге-контракције,напони

2.порођајни пут-коштани и меки делови порођајног пута

3.порођајни објекат-фетус

Порођај обухвата неколицину кардиналних покрета:

1.ангажовање-настаје данима или недељама код прворотке.

2.флексија врата-омогућава потиљку да предњачи и да глава најмањим могућим дијаметром пролази кроз малу карлицу.

3.спуштање главе-одвија се тако што грлић се тањи а доњи матерични сегмент шири.

4.унутрашња ротација-настаје у току спуштања главице.

5.спољашна ротација главе-након порођаја омогућава да рамена начине унутрашњу ротацију.

-Треће порођајно доба: то је период од рађана детета до рађања постељице. Постељица се рађа након порођаја од 10 до 30мин. Уколико постељица се не роди спонтано, у овом временском интервалу, мора се екстраховати мануелно, што се чини у општој интравенској анестезији. Након рађања постељица, прегледа се и утврђује да ли је цела.

-Четврто порођајно доба: порођајне компликације се најчешће очекују у овом периоду (атонија, субатонија утеруса). Код породиље се прате витални параметри, евентуално крварење, инволуција, контраховање утеруса. Пацијенткиња се преводи два сата након порођаја на одељење бабињара, уколико је све у реду.

Гинеколошко акушерско одељење Опште болнице Панчево има у просеку од 1 500-1 700 порођаја годишње.

Текст уредио др Емир Сефити

Извор:Практикум из породиљства