Неонатални скрининг- оштећења слуха

Неопходно је открити губитак слуха до трећег месеца живота, до шестог комплетирати дијагностику и започети рехабилитацију, што резултира благовременом правилном развоју говора и социјализације деце.

Неонатални скрининг:
● универзални (све новорођене деце)
● селективни (само новорођенчад из јединица за интензивну негу)

Фактори ризика за оштећење слуха су:
o породична анамнеза о хередитарној наглувости;
o рубела или друге небактеријске интраутрине инфекције; (цитомегаловирус, херпес симплекс);
o конгениталне малформације слушног апарата, ждрела и носа;
o телесна маса на рођењу (испод 1500 г);
o хипербилирубинемија која захтева ексангвинотрансфузију;
o бактеријски менингитис у новорођеначком узрасту;
o тешка перинатална асфиксија са АПГАР скором 0 – 3;
o ретки синдроми удружени са глувоћом;
o ототоксични лекови.

Тестирање се изводи:
● Новорођенчадима у породилишту по протоколу за здраву децу
● Тестирање ризичне новорођенчади у јединицама интензивне неге

Новорођенчади која су „прошла тест“ не захтевају даље тестирање у аудиолошким центрима, али подлежу бихевиоралном тестирању од стране педијатра на систематским прегледима током прве године живота: праћење присуства реакције на звук (кохлеопалпебрални рефлекс), а током друге године праћењем развоја говора.
Новорођенчад која не прођу тест и ретест као и деца са факторима ризика за оштећење слуха, упућују се на аудиолошку обраду у аудиолошки центар.
У пордилишту Опште болнцие Панчево се врши неонатални скрининг од 2004. године.

Текст на основу извора уредила струковна медицинска сестра Сања Станисављевић, гинеколошко-акушерско одељење, Општа болница Панчево.

Извор:
Стручно-методолошко упутство за спровођење Уредбе о здравственој заштити жена, деце, школске деце и студената. Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије, Београд, 1997.