1 2 3 4 5

Вести



НЕУРОДЕГЕНЕРАТИВНА ОБОЉЕЊА

Након кардиоваскуларних, ендокриних и малигних болести налази се четврта, уједно и највећа група болести, која обухвата неуродегенеративна обољења. Суштина ове групе болести је дегенерација или одумирање појединих неурона. Нажалост, већина неуродегенеративних обољења је неизлечива, али постоји широк спектар препарата која омогућава квалитетан живот и ако болујете од неке од ових болести.

О патофизилогији неуродегенеративних болести се још увек не зна много, тe су она предмет многих научних истраживања. Иако се у последњих неколико година постигло мноштво врло добрих резултата у терапији ових болести. Не постоји само један узрок настанка обољења, већ низ фактора који доводе до пропадања нервних ћелија. Међу њима су генетска предиспозиција, начин живота и фактори средине. Симптоме чине како физичке тако и психичке промене. Болест се у неким случајевима развија споро и неприметно, док некада нагло наступају тежи облици неуродегенеративних промена. Од психичких симптома се појављује несаница, умор, поремећаји понашања, пропадање когнитивних способности, губитак памћења, а понекад и промена личности. Физичке симптоме обухватају поремећај координације, контроле покрета и речи.

Најчешће неуродегенеративно обољење је Алцхајмерова болест, која се јавља код 5-10% становништва изнад 65 година старости. Њен најлакши облик је Паркинсонова болест. По статистици сваки стоти становник Србије старији од 60 година има Паркинсонову болест. На почетку болести се може јавити скоро неприметно подрхтавање руку, укоченост мишића, неспретност током облачења или током других свакодневних активности. Најчешће породица примећује промене у понашању и расположењу. Раније весели члан породице постаје депресиван, ноћу га мучи несаница, а дању умор.

Узрок Паркинсонове болести је недостатак допамина који производи одређени део мозга (супстанца нигра, део базалних ганглија). Његова функција је преношење разних сигнала у мозгу. Не постоји конкретан дијагностички тест, већ се дијагноза поставља на основу клиничке слике и симптома. Тачну дијагнозу подржава и побољшање стања након увођења терапије. А каква је заправо могућност лечења?
Основни лекови су они које садрже леводопу (Мадопар, Изиком и Синемет).
Следећа група лекова садржи ентакапон који повећава ниво леводопе у мозгу (Комтан, Сталево).
Лек који стимулише допаминергичку трансмисију у мозгу је селегилин (ПК Мерц).
А последња група садржи такозване агонисте допамина као што је прамипекс(Мирапексин), перголид (Пермакс) и ропинирол (Реквип).
Одговарајући лек бира специјалиста неурологије. Лекови се никада не смеју нагло прекинути.

Алцхајмерова болест представља један од тежих облика деменције. Најчешће се јавља код особа старијих 60 година (у 1-6% случајева) и код особа изнад 80 година (у 10-20% случајева). Као и већина неуродегенеративних болести и Алцхајмерова болест се повезује са наследним фактором, мада је утврђено да то не мора бити главни узрочник. Ова болест настаје као последица таложења измењених протеина амигдалина који спречавају нормалну комуникацију између неурона.
Студије су показале да физички активне особе, које воде рачуна о исхрани имају мање шансе да оболе. Такође свакодневно „тренирање’’ мозга спречава наступ деменције. Богат социјални живот такође показује позитивне резултате као фактор који умањује вероватноћу од развоја Алзхеимерове болести. Новије студије су показале и благотворни ефекат кафе на наш мозак. Наиме, редовно испијање неколико шољица кафе у средњем добу смањује за чак 65% шансу за појавом ове болести у старости.
Препарате које постоје на нашем тржишту можемо поделити на биљне (Гинкобил), препарате које побољшавају мождану циркулацију (Кавинтон), инхибиторе холинестеразе - донепезил (Трегона), а затим за најтеже облике деменције користимо такозване антагонисте НМДА рецептора мемантин (Мемандо).

Текст уредила Др Дарина Азарија, Општа болница Панчево