СИНДРОМ НЕРВОЗНОГ ДЕБЕЛОГ ЦРЕВА (Iritable bowel syndroma- IBS)

Синдром нервозног или пренадраженог дебелог црева (ИБС) представља једну од најчешћих болести дигестивног тракта људи. Сматра се да широм света близу 15% одраслог становништва болује од ове доброћудне али изузетно непријатне болести.

Учесталост појаве пренадраженог дебелог црева подједнака у мушкараца и жена, једнако захвата становнике урбаних и руралних пордручија широм света. Може почети да се испољава у раним годинама живота, али не ретко се први пут може јавити тек у зрелој доби.

Симптоми ИБС:

-Болови у трбуху- јаки, периодични болови најчешће у нижим партијама трбуха који имају карактер грчева и делимично се умањују након велике нужде.

-Поремећај пражњења црева по типу затвора, пролива или помешани облик где се смењују пролив и затвор. Код мушкараца чешћа је форма ИБС праћена дијарејом (проливом), док је код жена чешћа форма болести коју прати опстипација (затвор).

-Надимање- осећај надутости и нелагодности у трбуху који ремете квалитет живота.

Тегобе се обично смирују на годишњем одмору и у условима психичке растерећености, док се појачавају у условима стреса и великог психофизичког оптерећња.

Квалитет живота:

Квалитет живота пацијената са ИБС значајно је лошији у односу на пацијенте који имају тешку оргaнску болест. Пaцијенти са ИБС су психички врло осетљиви и рањиви, те обично постоји значајнији несклад између тегоба које пацијент субјективно осећа и вишегодишњег, објективно непромењеног тока болести . Тегобе немају ноћни карактер, а у столици нема трагова свеже крви. Синдром нервозног дебелог црева спада у групу такозваних функционалних болести, што значи да се и након најисцрпнијих испитивања не може открити патоанатомски дефект који би се сматрао одговорним за развој болести.

Дијагноза болести:

Дијагноза се најчешће дефинитивно поставља искључивањем органских болести које могу на сличан начин да се манифестују. Тотална колоноскопија представља златни стандард за постављање дефинитивне дијагнозе ИБС, а њена права сврха је искључивање малигне болести дебелог црева. У основи, утврђивање дијагнозе ИБС не предстаља велики проблем искусним гастроентеролозима, колико је много већи профеионални изазов одређивање терапије за ове пацијенте.

Терапија:

Терапија се пре свега усмерава ка контроли најважнијих симптома болести, обзиром да се тачан урок развоја синдрома нервозног дебелог црева не зна. Једна од најважнијих ставки на самом почетку лечења јесте уверити пацијента да нема тешку органску болест (попут карцинома) и да од ње неће умрети, што у пракси није ни мало лако. Важно је да пацијенти знају да се синдром нервозног дебелог црева дешава прилично учетсало у општој популацији, што може бити од велике важности у приступу осетљивим пацијентима. Такође се саветује разговор са породицом oболелог, те указивање на праву природу синдрома који је доброћудног тока, али је истовремено упоран и прилично онеспокојавајућ.

Лекови:

Основна група лекова за третирање ИБС јесу спазмолитици лекови чији је задатак да спречавају спазме- грчевите контракције глатких мишића дебелог црева који стоје у основи болних епизода синдрома. За терапијски успех од значаја је дужина иницијалног лечења које се саветује да траје од 6-12 недеља. На тај начин се обезбеђује дужи период без симптома. Касније се саветује узимање спазмолитика по потреби. Уз спазмолитике често је потребно давати и лекове против дијареје код пaцијената кoји имају тип болести који подразумева пролив, односно давати блаже лаксативе код оних који се превасходно жале на опстипацију.

Текст на основу извора уредила др Јелена Милетић, клинички лекар Службе за пулмологију ОБ Панчево

Извор: проф. Др Миодраг Н Крстић, „Синдром нервозног дебелог црева“ , у сарадњи са компанијом Abbott