Нервне ћелије

Нервне ћелије (неурони) су морфолошки сложене ћелије које функционишу као елементарне процесорске јединице нервног система и стварају јединствене међућелијске контакте тј. синапсе. Имају улогу проводника садржаја од рецептора до ЦНС-а, и од ЦНС-а до одговарајућих органа. Сви неурони, сем мирисних који се обнављају на свака 2 месеца, немају способност дељења.

Неурон се састоји од тела и продужетака. Продужеци су аксон (неурит) и дендрити:
* Аксон је дугачак наставак нервне ћелије који преноси електрични имплус из неурона на други неурон, мишиће, жлезде..
* Дендрити су кратки наставци који надражај доводе до тела неурона. Број може варирати од једног до више, а могу и одсуствовати.

Тело неурона може бити различитог облика:
* вретенастог
* овалног
* звездастог
* пирамидалног
* полигоналног
Могу бити разних величина од 4 до 120мм. У цитоплазми неурона налази се једро са једарцетом, Нислова хроматофилна материја, митохондрије, Голџијев комплекс и неурофибриле.
Поједини неурони садрже и пигментна зрнца меланина или липохрома или неуросекреторне грануле.

Према броју наставака на телу, неурони су подељени у три групе:
* Мултиполарни (3 до 16 наставака, од којих је један аксон)
* Биполарни (са једним аксоном и једним дендритом)
* Униполарни (само једно примарно аксонско стабло)

Врсте неурона према садржају и функцији:
* Neuron secretorium
* Neuron pigmentosum
* Neuromelanocytus

По дужини аксона, неурони се деле на:
* Дугоаксонске
* Краткоаксонске

Глијалне ћелије чине око 50% укупног волумена можданог паренхима и имају више функција: окруживање неурона, одржавање неурона на месту, допремање кисеоника и хранљивих материја и уништавање штетних материја и мртвих неурона. Микроглијалне ћелије фагоцитују штетне материје чиме штите неуроне и налазе се у свим деловима ЦНС-а.
Астроцити су су крупне, звездасте ћелије чија је основна функција одражање хемостазе ванћелијске ечности. Поред тога неуронима пружају потпору, регулишу транспорт ликвора у нервне ћелије и учествују у стварању чврстих ендотелских веза у крвно-можданој баријери.
Олигоденроцити имају у логу да изолују аксон облажући га мијелином. Један олигоденроцит може прекрити око 50 аксона.
Епендимоцити су ћелије које се налазе на зидовима латералних комора. Оне продукују и секретују цереброспиналну течност са својим цилијама које се налазе на површини и помажу кретању ликвора.
Амфоцити (сателитске ћелије) имају за функцију да одржавају морфолошку грађу нервног ткива.
Уназад више година истражује се интензивно још функција глијалних ћелија јер се сматра да ове ћелије обављају много важније улоге за које се предпоставља. Истраживања која су вршена постмортално на мозговима паметних и истакнутих људи су показала да су показала да су они били богатији глија ћелијама од мозгова обичних људи.

Текст на основу извора уредила ВМС Јелена Гуцијан, Општа болница Панчево

Извор:
Неурологија, Ненад Живковић, Београд. 2015год