1 2 3 4 5

Вести



25.НОВЕМБАР – МЕЂУНАРОДНИ ДАН ПРОТИВ НАСИЉА НАД ЖЕНАМА

Насиље над женама је дефинисано у више докумената Организације уједињених нација, која је 1999.г. прогласила 25.новембар за Међународни дан против насиља над женама. Од тог датума, па до 10. децембра, Међународног дана људских права, сваке године траје светска кампања под називом: „16 дана активизма против насиља над женама“.

Насиље или злостављање подразумева свако понашаље или радњу учињену против женине воље, а које је угрожава: психички, физички, сексуално, економски или угрожава њено спокојство.

Насилник може да буде свако: члан породице, позната или непозната особа, бивши или садашњи партнер, колега са посла, радник у фирми, службеник неке институције. Насилници припадају свим друштвеним структурама: различитих су професија, нивоа образовања, материјалне ситуације, националности...Насилник врши насиље у кући или на другом месту, најчешће без сведока. Насиље углавном почиње одмах по закључењу брака,често када је жена у трудноћи. Временом насиље постаје свакодневно, жена постаје све слабија психички и физички, а насилник постаје све јачи суровији и манипулативнији.

Као жртва насиља жена има право на различите видове заштите од стране различитих државних органа и институција (полиција,тужилаштво, суд, Прекршајни суд, центар за социјални рад, правна помоћ у општини ..)

Одређени закони: Кривични, Породични, Закон о јавном реду и миру и др...штите жртве насиља и кажњавају насилнике, уколико се покрене поступак и докаже кривица насилника.

Кривични закон – прописује кривична дела и казне које су запрећене и по том закону насиље у породици се сматра кривичним делом –чл.194, а насилницима се изричу казне по окончању судског поступка.

Породични закон – уређује брак и односе у браку и ванбрачној заједници, усвојење, хранитељство, старатељство, издржавање, имовинске односе у породици, заштиту од насиља у породици. Поступак по породичном закону се спроводи у суду. Поступци ради доношења мера заштите од насиља у породици могу се покренути и за време трајања брака тј. нису везани за подношење тужбе за развод брака.

Жртва насиља може писмено или усмено да се обрати:

Полицији: писмено –пријавом или непосредно (усмено) давањем изјаве службеном лицу.

Тужилаштву: писмено кривичном пријавом , или усмено на записник.

Суду: кривичном пријавом, приватном тужбом или тужбом.

Прекршајном суду - захтевом за покретање прекршајног поступка.

Усмено се може обратити Народној канцеларији и правној помоћи у општини где живите.

Насиље над женама у породици и у партнерским односима је озбиљан деликт и захтева ефикасан одговор свих установа које се баве овом проблематиком и које су одговорне за препознавање насиља у оквиру вршења своје редовне делатности.Само координираном акцијом јавних служби ,организација цивилног друштва, локалних самоуправа и других релевантних актера у заједници, може се спречити и решити проблем насиља у породици.

Међусекторска и мултидисциплинарна сарадња омогућава бољу и бржу размену информација, лакше усаглашавање принципа и критеријума за процену и поступање у конкретним ситуацијама, компатибилне акције, правовремене и свеобухватне интервенције и повећање одговорности сваког од система.

Циљ свих интервенција које планирају и предузимају професионалци различитих система је заустављање насиља и постизање безбедности жртве, а одговорност за заштиту жртве је на институцијама.

У ПРАКСИ ПРУЖАЊА ЗДРАВСТВЕНИХ УСЛУГА ЖЕНАМА СА ИСКУСТВОМ НАСИЉА здравствени радници су дужни:

1. Идентификовати и потврдити насиље

2. Одговорити на здравствене последице насиља

3. Документовати насиље

4. Проценити безбедност

5. Развити безбедносни план

6. Упутити на процедуре у заједници

7. Завршити разговор у подржавајућем тону

ОБРАЗАЦ за евидентирање и документовање насиља је валидан показатељ врсте и тежине задобијених повреда и има прворазредан судско-медицински значај !!!

У поступку збрињавања здравствених последица насиља неопходно је:

-Проценити ефекте злостављања на физичко и ментално здравље жене;

-Прегледати садашње и скорашње повреде као и старе повреде;

-Сачинити медицинску документацију;

-Санирати повреде и остале тегобе,у складу са правилима добре праксе;

-Дати жени адресе и телефоне служби за помоћ женама са искуством насиља,без обзира на то да ли она тренутно жели да им се обрати или не.

Сврха спровођења процедура у раду здравствених радника је да се:

-створе услови да жртва насиља говори о насиљу које трпи или је претрпела,

-да се осигура поверљивост информација и заштита приватности,

-да омогући адекватан одговор на ургентне потребе клијенткиње која трпи насиље,

-да се правилно процени ризик ситуације у којој се жртва налази,

-да се створе услови за мултидисциплинарни приступ насиљу у породици,

-да омогући клијенткињи информације и приступ установама које се баве проблематиком насиља у породици.

На основу чл.58 Закона о социјалној заштити (Сл.гласник РС 24/2011) и поглавља 9 Посебног протокола о поступању центара за социјални рад а полазећи од надлежности појединих државних органа, институција и органа локалне самоуправе учесника у спровођељу заштите жртава од насиља у породици и у партнерским односима закључен је СПОРАЗУМ О САРАДЊИ У СПРОВОЂЕЊУ ЗАШТИТЕ ЖРТАВА НАСИЉА У ПОРОДИЦИ И ЖЕНА У ПАРТНЕРСКИМ ОДНОСИМА НА ПОДРУЧЈУ ГРАДА ПАНЧЕВА 2016.г. (обновљен 2017.г.) између: Центра за социјални рад „Солидарност“ Панчево, Полицијске управе Панчево, Опште болнице Панчево, Дома здравља Панчево, Града Панчева, Актива директора основних школа, Актива директора средњих школа, Предшколске установе „Дечија радост“, Основног суда у Панчеву, Прекршајног суда у Панчеву, Основног Јавног тужилаштва Панчева.

Текст уредила:

Лековски Јулија, социјални радник Опште болнице Панчево

Литературе:

-Коришћена публикација Аутономног женског центра „Путоказ за моја права у заштити од насиља у породици“

-Општи протокол за заштиту од злостављања, Посебан протокол система здравствене заштите деце и породице од злостављања