1 2 3 4 5

Вести



Наркоманија – како је победити?

Наркоманија као једна од болести зависности не познаје расе, пол, економско стање, узраст или националност. Мађутим, млади људи су најподложнији за експериментисање са дрогама и каснији развој зависности.

Шта је дрога?

Дрога се као термин користи за материје биљног, хемијског, или животињског порекла које служе за израду лекова. Реч је о супстанци која, кад је унета у организам, може да промени стање свести и друге психичке функције (опажање, мишљење, расположење, понашање и став према телу), може убрзо да доводе до стварања навике – психичке и физичке зависности и штетних последица по цео организам. Једна од најважнијих ствари које треба разумети када су дроге у питању је да оне показују различито дејство код особа које је конзумирају. За једну особу конзумирање дрога, па чак и прво пробање може бити по живот опасно, за неку другу особу је „мање“ опасно, али увек је штетно.

Шта је наркоманија?

Наркоманија је стање периодичног или хроничног тровања, штетног за појединца, као и за друштво, проузрокованог понављаним узимањем природних или синтетичких дрога. Најчешће се наркотици први пут пробају у периоду пубертета. Радозналост, жеља да се осете одраслим, да се издвоје међу друговима...То су најчешћи мотиви експеримената са психоактивним супстанцама. Занимљиво је да су често чак и деца из породица у којима су са родитељима разговарали о опасности наркотика, прихватала предлог другова да нешто пробају. Тинејџер не види опасност у марихуани или у таблетама, чак ни у хероину, јер његови другови то узимају, а то што је противзаконито даје свему ноту узбуђења и личне храбрости. Нико не размишља о последицама. Сама помисао на то да се може постати наркоман изазива снисходљиви осмех. Како то да сам ја одједном наркоман? Ја сам тако паметан, леп, имам јак карактер, бавим се спортом, а наркомани су губитници, болесни људи...Не, ја могу да узимам понекад, нешто, али никада нећу постати наркоман - такав је психолошки одбрамбени механизам у свести тинејџера.

Почетни стадијум зависности

Почетни стадијум зависности од наркотика карактерише губитак контроле над употребом супстанце. Човек тежи да све чешће и јаче осети опијеност. Опијеност је главни циљ, јер све мањи значај има друштво, место, атмосфера где се узимају наркотици или алкохол. Без обзира на то што ближњи запажају промене, сам зависник упорно негира негативне ефекте употребе супстанце, некритичан је према свом стању, није способан да на одговарајући начин процени ситуацију, улази у конфликте с другима. Ово говори о формирању психичке жеље за наркотицима/алкохолом.

Средњи стадијум зависности

У средњем стадијуму употреба супстанце постаје редовна. За добијање жељеног резултата потребне су све веће дозе (раст толеранције). При одсуству супстанце (алкохол, хероин, бензодиазепини) развијају се непријатна, понекад мучна и опасна физичка испољавања апстиненцијалног синдрома (кризе). Код злоупотребе психостимулатора, марихуане, халуциногена преовлађују психичке тегобе – несаница, апатија, безвољност, нервоза, депресија, интензивна жеља да се узме наркотик. У овој фази особа види и негативну страну наркотизације – проблеме са здрављем, психом, неслогу у породици, губитак посла. Најчешће се у овој фази зависници обраћају за помоћ.

Завршни стадијум зависности

Завршни стадијум зависности од наркотикапрате неповратне промене у организму. Последице употребе наркотика или алкохола доводе до сенилности, распада личности, деменције, смрти.

Најчешћи облици антисоцијалног понашања наркомана:

1. лажи и обмањивања;

2. запостављање личне хигијене и школе;

3. отуђење ствари;

4. крађа;

5. просјачење;

6. обијање апотека;

7. проституисање;

8. дистрибуција дроге (диловање);

9. неовлашћена производња, прерада и продаја дрога;

10. кријумчарење;

11. фалсификовање рецепата.

Најчешћи душевни поремећаји код наркомана:

1. психопатолошке појаве (визије, илузије, халуцинације, страх, дезоријентисаност, паника,...);

2. психозе;

3. покушаји самоубиства;

4. карактерне промене.

Лечење

Постоји изрека: “Шта може да буде јаче од хероина? Одговор је – криза од хероина.“

Заиста када преживи мучне манифестације апстинентске кризе, пацијент проклиње хероин, дилере, пријатеље, себе. Куне се да се више никада неће вратити наркотицима. Међутим, већ после 3-5 дана мишљење се често значајно мења. Појављује се“ крејвинг“, жеља за наркотицима. Описно пацијенти то стање описују као „црв у глави, ровац, сијалицу, метак, жељу.“ Стална сећања на то како је било лепо под дејством наркотика, незадовољство трезвеним стањем, промене расположења, раздражљивост због ситница, несаница или снови на тему наркотика, сви ти симптоми чине језгро болести - психичку зависност, потребу за наркотицима.

Лечење наркоманије спроводи се у болничким и амбулантним условима, у специјализованим болницама за лечење болести зависности. Процес лечења наркомана је свакако постепен и дуготрајан процес. Улога родитеља или породице у току терапијског процеса је врло важна. Највећи број родитеља је изненађен након што терапеут или лекар предложе да у процес лечења ступи цела породица. Приликом лечења врло је битно да породица особе која је затражила стручну помоћ исправно реагује и не прави грешке. Приликом сазнања да је баш њихово дете проблем, родитељи се суочавају и са пребацивањем кривице. То је апсолутно погрешно!

Врло заступљен, како код нас у земљи тако и у свету, је процес лечења групном терапијом. Групна терапија сачињена је од групе зависника од наркотика са којима раде тим лекара, психолога, психијатара и социјалних радника. Прва етапа представља лечење апстиненцијалног синдрома који се јавља након обустављања дрога, као израз озбиљног метаболичког поремећаја у организму. Са завршетком апстиненцијалног синдрома, почињу да се јављају проблеми личности и тада започиње друга етапа лечења у којој се главни акценат ставља на психолошке видове помоћи.

Наркотици много тога узимају човеку, али они који су успели да победе зависност постају јачи и вредни поштовања.

Текст на основу извора уредила Тијана Стојшић, медицинска сестра

http://www.lecenjezavisnosti.rs/simptomi-i-stadijumi-zavisnosti-od-narkotika

http://www.lecenjezavisnosti.rs/zavisnost-narkomanija

http://www.savetovaliste.nshc.org.rs/narkomanija.htm

http://druga-sansa.okaleks.org.rs/onarkomaniji.html

https://www.portalmladi.com/bolest-narkomanije-kako-je-leciti/