Нарколепсија или болест спавања

Нарколепсија, или болест спавања одликује се прекомерном дневном поспаношћу са несвесним епизодама спавања дању, али и бројним другим поремећајима који се тичу спавања. Нарколепсија је болест у чијој основи се налази поремећај централног нервног система, и на жалост, о овој болести се не зна још увек много. Научници испитују повезаност нарколепсије са многим генетским факторима (такозвани ХЛА генотип који је у основи сваке ћелије). Процењује се да у свету чак три милиона људи болује од нарколпесије. Често се нарколепсија меша са депресијом, епилепсијом, или са нежељеним ефектима неких лекова.

У протеклој деценији начињени су велики кораци у разјашњењу механизма настанка нарколепсије - Хипокретин-орексинска теорија указује на то да код човека долази до одумирања ћелија које луче истоимени хормон, заправо неуротрансмитер са задатком да одржи и модулира будност. Његов недостатак доводи до сталне поспаности, али и до дисрегулације прелаза из будности у спавање и обрнуто, па нарколепсија представља болест у којој постоји слом граница између будности, спавања и сањања.

Нарколепсију чини неколико елемената:
1) Претерана дневна поспаност - ови болесници су стално поспани, а притисак спавања је тако снажан као да нису спавали три дана и три ноћи.
2) Напади спавања - у стању да заспе у трену, у необичним ситуацијама као на пример током пословног разговора, испред семафора током вожње кола или за обедом. Нагло уснивање представља посебну опасност по околину, али и за саме болеснике.
3) Болесници имају катаплексију, или изненадан, потпун губитак мишићног тонуса у свим мишићима (осим у дисајним и мишићима који покрећу очи). Овај нагли губитак мишићног тонуса снаге је обично изазван (не)пријатним емоцијама. Свака јача емоција (изненадан улазак драге особе, подела добрих карата при коцкању или само добра шала), доводи до изненадног пада болесника на тло уз потпуно очувану свест (за разлику од епилепсије). У таквој ситуацији су наравно могуће и повреде.
4) Халуцинације при уснивању или буђењу - оболели од нарколепсије при уснивању могу истовремено да виде снове, али и реалну средину која их окружује; слика реалности и слика сна се преклапају и мешају (као слика кроз слику на телевизији) и "провиде" се једна кроз другу, изазивајући збуњеност болесника који не зна да ли спава или је будан. Они у тој делимичној будности предузимају одређене радње како би скренули пажњу на свој проблем и позвали некога у помоћ, али се најчешће испостави да је све што су покушали или урадили била фикција, заправо сан.
5) Парализе после спавања - представљају одузетост свих (осим дисајних и очних) мишића тела која се јавља обично при буђењу. Иако будан, болесник није у стању да се покрене нити да дозове помоћ или скрене пажњу чланова породице на себе. Доживљај се описује као "језив", са страхом да се не остане парализован заувек. Срећом, ово стање траје најчешће неколико секунди и прекида се спонтано или обичним додиром.
6) Аутоматско понашање - болесник са нарколепсијом у стању је да некуда крене (на пример на посао или у самопослугу), успут заспи и спава ходајући, па се "створи", на сопствено чуђење, у другом делу града, а не тамо где је кренуо.

Ова болест у Јапану има високу учесталост (један болесник на 600 становника), у Израелу ниску (један болесник на 500.000 становника), док је у Америци и Европи болује 20-30 од 100.000 становника. Болест је 10 пута ређа од епилепсије, али и око 10 пута чешћа од болести моторног неурона (АЛС). Иако углавном захвата млађе и одрасле (најчешће између 15 и 19 године), не штеди ни децу.
Нарколепсија је први пут описана 1880. године код болесника који је имао по неколико стотина криза катаплексије дневно. Број криза код оболелог од нарколепсије зависи од степена изражености болести, обично од неколико месечно или недељно до неколико дневно, и оне свакако онеспособе болесника за редован рад и живот.

Нарколепсија се лечи лековима који у нашој земљи нису на располагању. Лек за поспаност модафинил је релативно скуп, али се може набавити у иностранству, док се медикамент који спречава катаплексију, гамахидроксибутират, веома тешко набавља. Реч је о једној врсти наркотика који оболелог од нарколепсије потпуно ослобађа катаплексичних криза; са друге стране, потпуно брише памћење па се узима само ноћу (када човек спава и не опажа много). Дистрибуира се из једне апотеке у САД, а процедура набавке је строжија него за наркотике.

Текст на основу извора уредио, медицински техничар Милан Кивић, Општа болница Панчево

Извори:
https://www.belmedic.rs/edukacija/poremecaji-spavanja
https://www.stetoskop.info/bolesti-nervnog-sistema-neurologija/narkolepsija
http://www.simptomi.rs/index.php/bolesti/14-neurologija-bolesti-nervnog-sistema/390-preterano-spavanje-prekomerno-narkolepsija-narkolepsije-simptomi-medicina-zdravlje-lekar-trudnoca-bolesti-ishrana-dijeta-dijagnoza-uzrok-posledica-lecenje-terapija-beograd-srbija
https://www.novosti.rs/vesti/lifestyle.304.html:391942-Nepredvidivi-napadi-spavanja