НАМЕРНИ ПРЕКИД ТРУДНОЋЕ

Легални прекид трудноће је једна од најчешћих извођених гинеколошких интервенција. Прекид трудноће је регулисан законом, према коме се прекид може извршити само на захтев трудне жене, при чему трудноћа није старија од 10 недеља. За прекид лица млађег од 16 год. или лица које је лишено радне способности, неопходна је сагласност родитеља,тј.стараоца.

Прекид трудноће након десете недеље се може начинити само на основу медицинских индикација, када се на други начин не може спасити живот жене, или када се очекује да ће се дете родити са тешким телесним и душевним недостацима. Постојање услова за прекид трудноће до навршене десете недеље утврђује лекар специјалиста гинекологије и акушерства. Од навршене десете недеље дозвола за прекид трудноће се добија од конзилијума лекара, а након двадесете недеље етички одбор. Одбор чине гинеколог акушер, педијатар, неуропсихијатар, интерниста, дипломирани правник.

Прекид трудноће се може класификовати на хируршки и медикаментозни. Хируршки то је киретажа уз помоћ кирете, вакум каниле, дилататора. Медикаментозна укључује примену утеротоника.

Киретажа се изводи у краткотрајној интравесној анестезији. На дан интервенције забрањено је уношење хране и пића. Сама интервецнија траје веома кратко, и условно спада у рутинске интервеције. Пацијенткињи је неопходна крвна група, узима се анамнеза, прегледа се пре саме интервенције и гинеколошки и ултразвучно. По завршеној интервенцији пацијеткињи се ординира антибиотик и утеротоник, саветује се и контролни УЗ након 7 дана.

Компликације од прекида трудноће зависе од саме старости трудноће. Најмања инциденца компликација је у периоду између 7-10 недеље трудноће. Компликације се могу поделити на непосредне, одложене и касне.

Непосредне компликације су крварења, повреде цервикса, хематометра (накупљање крви у материци), перфорација материце од које се гинеколози највише плаше.

Одложене компликације су инфекције, заостало ткиво након побачаја, које се манифестује боловима, крварењем и повишеном телесном темерпатуром.

Касне компликације убрајају Рх сензибилизацију, инфертилитет...

Веома је значајно рећи, да се намерни побачаји раде строго у болничким условима у складу са законом, под контролом гинеколога, где се поштују сва етичка и медицинска правила.

Свест, образовни систем, широк спектар доступних контрцептивних средстава, јавно информисање би требално да утичу на то да се смањи број нежељених трудноћа, а самим тим и број намерних прекида.

Др Емир Шефити,клинички лекар на ГАО

Извор: Гинекологија и акушерство за студенете медицине, група ауора