1 2 3 4 5

Вести



Данашњи датум, 10. октобар постаје све значајнији с обзиром на предвиђања да ће психијатријске болести у будућности постати најбројније и најзначајније. Ове године, Светски дан менталног здравља се обележава 26. пут. Светска федерација менталног здравља овај дан обележава од 1992. године, а све у циљу подизања свести о проблемима менталног здравља и мобилизације напора за боље ментално здравље људи.

Према подацима СЗО, више од 12 одсто светске популације има неки ментални проблем, а 450 милиона људи у свету има потребу за добрим услугама ради побољшања менталног здравља.

Најчешћи поремећаји који доводе до тешке инвалидности депресија, злоупотреба супстанци, шизофренија, епилепсија, Алцхајмерова деменција, ментална ретардација и ментални поремећаји детињства и младости. Стручњаци упозоравају да су статистике у све већем погоршању. Највећи проблем у Србији као и у свету је депресивни поремећај. Процењује се да свака четврта особа у свету оболи од неког менталног поремећаја од којих је депресија најчешћи. У готово 70 посто случајева депресије се понављају или су хроничне, у великој мери нарушавају квалитет живота и код 10 до 15 посто депресивних особа завршавају се самоубиством. Стопе менталних поремећаја у Србији врло су сличне онима у западним земљама. Глобално, више од 300 милиона људи у свету пати од депресије, водећег узрока инвалидитета. Више од 260 милиона људи живи са поремећајима анксиозности. Многи од тих људи живе са оба поремећаја. Превенција је уживати у малим стварима које вам причињавају задовољство, одвојити време за себе, смејати се сваког дана, физичка активност, дружење са позитивним људима, покушати да сваки дан доживимо као благослов.

Овакве здравствене пројекције и чињеница да већина оболелих од менталних поремећаја пати сама, без подршке породице, искључена из социјалног окружења и сучена са дискриминацијом и стигмом, упозоравају да нам један од најважнијих приоритета мора бити стварање услова коме ће особе са менталним поремећајима имати право на достојанствен живот.
Потреба за позитивним менталним здрављем је свеопшта и односи се на све нас. Веома је важно да то сазнање дође и до доносилаца законских одлука, стручњака, и да се схвати да је унапређење менталног здравља питање унапређења свакодневног живота појединца. Веома је важно да се осмисле и уведу програми за унапређење менталног здравља младих, узраста 14-18 година, који би утицали на јачање самопоуздање и самим тим последично утицали на смањење учесталости болести зависности, пушења и алкохолизма код младе популације. Путем таквих програма треба и упознати младе људе са постојањем Саветовалишта за младе и сличних сервиса у склопу здравствене заштите који се баве проблематиком менталног здравља младе популације.

Ментално здравље је национални капитал и на његовом унапређењу не треба да ради само здравствени систем већ целокупна друштвена заједница. Ментално здравље се тиче свих. Инвестирање у ментално здравље основ је за социјални и економски развој државе.

Ментална болест није заразна, али равнодушност јесте!

Текст на основу извора уредио Милан Кивић, медицински техничар, Општа болница Панчево.

Извори:
http://www.lazalazarevic.rs/index.php/arhiva-vesti/552-svetski-dan-mentalnog-zdravlja-10-oktobar
http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/medjunarodni-dan-mentalnog-zdravlja-znacajan-datum_956802.html
https://www.blic.rs/vesti/drustvo/danas-je-svetski-dan-mentalnog-zdravlja/rt10dz5
https://www.kragujevac.rs/Grad_Kragujevac_RSS-43-1-11391
https://www.zjzpa.org.rs/svetski-dan-mentalnog-zdravlja-2017/
http://www.zjzs.org.rs/arhiva.php?nov_id=256