Мултипли мијелом

Мултипли мијелом (плазмоцитом) је малигно обољење које настаје из плазма ћелија које производи коштана срж. Најчешће захвата више костију истовремено, а уколико је локализована само на једном месту, онда се назива солитарни плазмоцитом.
Плазма ћелије учествују у имунолошком систему и производе антитетла у борби против инфекција. Мијеломске ћелије продукују антитела, као и здраве плазма ћелије, само много брже. Та антитела се могу нагомилавати у крвотоку и урину, те оштетити бубреге и друге органе.

Услед деловања самог тумора и његових продуката долази до стварања остеолитичких лезија, прелома костију, хиперкалцемије, поремећене функције бубрега, појаве вискозног синдрома. Чешће се јавља у мушкараца и то у старијој доби.

Узрок
Узрок ове болести је непознат. Нека истраживања доводе појаву болести у везу са генетском предиспозицијом, док друга указују на повезаност са зрачењем, међутим још нема сигурних потврда.

Клиничка слика
- Промене на костима- последица су активације остеокласта. Јавља се бол у костима која се за разлику од бола код карцинома костију јавља у току кретања (бол код карцинома костију се погоршава у мировању, нпр. ноћу). Може настати на пршљеновима, ребрима, грудној кости, лопатици и проксималним деловима дугих костију. Услед разарaња костију, долази до хиперкалцемије која се манифесује умором, констипацијом, мучнином, конфузијом.
- Подложност инфекцијама- најчеће је јављају упале плућа и пијелонефритиси. Узроци томе су смањено стварање и убрзана разградња антитела.
- Обољење бубрега се јавља у 25 % болесника. Узроци су хиперкацлемија, таложење амилоида, повратне инфекције, а понекад и инфилтарација бубрега туморским ћелијама.
- Анемија- је чест симптом болести. Јавља се код 90% оболелих . Настаје због потискивања коштане сржи туморским ћелијама . То је нормохромна и нормоцитна анемија.
- Поремећај згрушавања крви- последица су облагања тромбоцита антителима што доводи до њихове дисфункције и интеркације.
- Хипервискозност крви- ставра предиспозицију за тромбозу. Најчешће се јављају неуролошки симптоми у виду главобоље, губитка вида, поремеђаја свести и друго.

Дијагноза
Поставља се на основу:
- Анамнезе
- Лабораторијских налаза – убрзана седиментација, анемија, умерена тромбоцитопенија, леукопенија, хиперкалцемија, повишених вредности креатинина.
- Електрофореза серумских протеина
- Електорфореза протеина урина- „ Bence –Jonesovi proteini"
- Радиолошке претраге костију
- Биопсија коштане сржи или цитолошка пункција – показују вишеj од 10% атипичних, незрелих плазма ћелија, које имају обилну базофилну цитоплазму.

Лечење
Лечење мултиплог мијелома зависи од тога да ли пацијент има или нема симптоме.
Пацијенти у раном стадијуму болести и без симптома се редовно контролишу. Тек када се појаве симптоми болести, започиње се адекватна терапија. Лечење обухвата примену таргет терапије или хемио терапије, са или без стероида. Као вид лечења може се извршити трансплатација матичне ћелије хематопоезе.
Радио терапија и хирушко лечење се примењују само у строго индикованим случајевима. Многи пацијенти примају и бифосфате у циљу спречавања коштаног оштећења. Важна је симптомаска терапија, терапија слабости, малаксалости, терапија разних инфекција и друго.

Текст на основу извора уредила др Карличић Мирјана,
клинички лекар на одељењу за пријем и збрињавање ургентих стања Опште болнице Панчево

Извори: 1. Интерна медицина за основне академске студије медицине, Дамир Михић
2. Институт за онкологију Војводине, Клинике за интерну онкологију