Мултипла склероза (МС)

Мултипла склероза (МС) је хронично обољење централног нервног система која се карактерише процесом демијелинизације кичмене мождине и мозга. Ово значи да Мултипла склероза спада под демијелинизирајуће болести код којих је мијелински омотач неурона оштећен. Процес демијенилизације подразумева гобитак беле супстанце, мијелина која је саставни део нервног ткива.

Болест је врло варјабилна, испољава се неуролошким симптомима и знацима, и карактеришу је честа погоршања, која убрзо затим смењују нагла побољшања клиничке слике. Настанак мултипле склерозе резултира проблемима различитог степена, од благе укочености и отежаног ходања до ослепљења.

Колико често се јавља?
Мултипла склероза се може појавити у сваком животном добу. Болест се, међутим, обично појављује између 20. и 40. године живота и чешћа је код жена него код мушкараца. Тренутно у свету има 2.5 милиона људи који болују од ове болести.

Узрок настанка мултипла склерозе
Мијелин је бела супстанца која обавија нервно влакно и формира мијелинску опну. Основна функција ове опне је изолација и убрзавање преноса нервних сигнала кроз читав централни нервни систем. Деструкцијом мијелинске опне у мултиплој склерози долази до прекида у преносу нервних сигнала, тако да настају различите неуролошке сметње. Уколико се демијелинизација одигра на нервној мрежи која преноси поруке између мишића и мозга, тада могу настати проблеми са покретљивошћу. Ако се процес демијелинизације дешава на нервима који преносе сензорне информације ка мозгу, мултипла склероза може прозроковати проблеме са сензорним функцијама, као што је вид. Тачан узрок настанка болести идаље није познат савременој медицини, мада се претпоставља да генетски фактор игра важну улогу у настајању МС-а. Такође, један од могућих узрочника је И пад имуног система у комбинацији са неким инфективним агенсом. Ипак, већина лекара заступа став да заједничким дејством наведених фактора долази до настанка мултипле склерозе.

Симптоми се обично јављају у нападима
Симптоми мултипле склерозе испољавају индивидуално. Ипак постоји одређен број симптома који је врло карактеристичан за већину болесника.
То су следећи симптоми: слабост, замор, укоченост, инкоординацију, дрхтање, нејасан говор, депресију, спазам мишића, проблеме са равнотежом, видом, бубрезима и бешиком, сексуалном функцијом, памћењем и мисаоним током, или је могућа комплетна парализа.
Врло често се МС јавља у виду слабог појединачног симптома, као што су замућен вид или клецање ногу. За многе људе са МС, симптоми се јављају и нестају на непредвидив начин. Док код једних даљи развој болести не утиче знатно на њихов начин живота, код других се јављају различити симптоми који могу угрозити њихове физичке и менталне способности, независност или живот. Ток болести је врло непредвидив и сатављен је од фаза смиривања (без присуства симптома) и фаза погоршања болести.
У почетку фазе смиривања могу трајати годинама, чак и више од 10 год. Код болесника који имају честе нападе болести, поготово ако болест почне у средњим годинама, ток може бити изразито убрзан и у кратком року довести до развоја инвалидитета.

Мултипла склероза се најчешће испољава у такозваном повратном облику. Код особе се јављају напади симптома, који се затим комплетно или парцијално ублажују до следећег напада. Код половине оних који поседују овај облик болести МС, касније ће се развити секундарни прогресивни облик МС, који се манифестује као прогресивно погоршање симптома са њиховим повременим слабљењем.

Мање је чест облик примарне прогресивне МС, која се јавља као упорно погоршавање стања особе са МС, које може довести до хендикепа, болног спазма мишића, уринарне инкотенције, или евентуално до парализованости. Други облик МС, који се исто ретко јавља је прогресивна повратна МС, која почиње са упорним погоршавањем стања, а на блицеве је могуће и побољшање.

Тешко до дијагнозе
Дијагноза мултипле склерозе се поставља поприлично тешко. Лекар пре свега на основу клиничке слике и честих поновних јављања карактеристичних симптома поставља дијагнозу. Путем магнетне резонанце могу се открити карактеристичне повреде у мозгу, где се догодило или је у току запаљење. Да би се дала дијагноза МС, доктори морају наћи доказе за најмење две повреде на различитим местима централног нервног система. Мада, постоје и случајеви када је потврђена дијагноза МС, а саме повреде нису видљиве.

Терапија олакшава живот, али излечење није могуће
Мултипла склероза је болест код које не постоји излечење, али се адекватном терапијом отклањају симптоми и побољшава квалитет живота болесника. Најчешће се у терапији користе кортикостероиди за системску примену (преднизон), који могу олакшати симптоме између напада болести, али не утичу на могућу појаву дуготрајне инвалидности. Дуготрајна терапија кортикостероидима ретко је оправдана, јер може довести до бројних компликација као што су остеопороза, шећерна болест и чир.

Врло често се примењује терапија бета-интерфероном која смањује учесталост рецидива.

Уколико наведене терапије не дају резултате могу се давати гамаглобулин, једном месечно интравенски, који помажу у контроли поновне појаве болести. Мешавина синтетичких полимера служи као превара за имуни систем и на тај начин смањује његове нападе на мијелинску опну. Неколико лекова може се користити за олакшавање спазма, замора и проблема са бешиком. Људи са МС често говоре да им третмани у којима се не користе лекови, као што су вежбе и адекватан одмор, помажу да свој живот одрже активним. Физичка активност и вежбе могу знатно ојачати ослабљену мускулатуру и побољшати координацију.

Извор: стетоскоп.инфо
датум 19.12.2022.