Мождани удар(шлог)

Мождани удар (шлог) настаје услед оштећења крвних судова мозга, због чега је исхрањивање тог дела мозга кисеоником и хранљивим материјама отежано или потпуно онемогућено. После можданог удара (шлога) погођени део мозга престаје са функционисањем и долази до неуролошких испада. Мождани удар се другачије зове шлог или цереброваскуларни инсулт. Разликујемо два типа мождани удар: исхемијски шлог, који настаје услед зачепљења крвних судова тог дела мозга тромбом и хеморагијски шлог, код ког оштећење мозга настаје услед крварења у мозгу.

Мождано крвављење најчешће настаје као последица прскања мождане артерије услед оштећења зида и/или повишеног крвног притиска, а ретко услед прскања патолошког сплета крвних судова (артериовенска малформација).
Субарахноидално крвављење настаје најчешће услед прскања проширења на артерији (анеуризма). Много је чешћи исхемијски мождани удар, који чини око 85 одсто свих шлогова.
Понекад пре можданог удара може доћи до појаве симптома сличних шлогу, који се након 24 сата повлаче не остављајући трајна оштећења. То стање се зове ТИА (транзиторни исхемијски атак) и представља знак упозорења да код исте особе може доћи до шлога.

Симптоми који указују на мождани удар:
- изненадна слабост, одузетост и/ или утрнулост једне половине тела (лице, рука, нога);
- изненадна конфузност, уз говорне сметње, отежано изговарање и/или разумевање туђег говора;
- изненадне сметње вида на једном или оба ока;
- изненадне тешкоће у ходу, вртоглавица, губитак равнотеже, координације;
- нагло настала главобоља, за коју се не зна узрок, најчешће праћена и мучнином.

Акутни мождани удар је хитно стање које захтева и брзу примену одговарајуће терапије. Данашња медицина, како у свету тако и у нашој земљи, пружа могућност савременог лечења свим болесницима који дођу у прва три (евентуално 4.5) сата од почетка болести. Фибинолитичка терпија омогућава разградњу тромба и поновно успостављање пролазности крвног суда. Њена примена под строгим индикацијама има повољан ефекат на ток болести и ови болесници имају 30% већу шансу да после 3 месеца буду без или са минималним неуролошким оштећењем. Међутим, ова терапија повећава ризик за накнадну појаву можданог крвављења које може угрозити живот болесника, али сама терапија не повећава смртност болесника у односу на оне који ту терапију нису примили.

Текст на основу извора уредила Александра Тодоровић медицинска сестра, одељење Неурологије, Општа болница Панчево.

Извори:
https://www.belmedic.rs/bolesti-od-a-do-s/mozdani-udar-slog
http://www.antamedica.com/edukativni-tekstovi/prevencija-mozdanog-udara
http://www.obvaljevo.rs/_down/info/akutni_mozdani_udar.pdf