1 2 3 4 5

Вести



Мождани удар

Мождани удар је трећи узрок смртности у земљама западне Европе, први узрок инвалидитета у свету и код нас и водећи узрок деменције и поред дијагностичких и терапеутских напредака. Посебно забрињава чињеница да шлог погађа све млађе људе, понекад чак испод 45 година старости, иако наши лекари кажу да су међу пацијентима имали и 18-годишњаке.

У народу познатији као шлог или кап - звучи као смртна пресуда јер особа која га доживи у већини случајева остаје тежак инвалид. Али, уколико се пацијенту пружи адекватна лекарска помоћ првих шест сати после изливања крви, велики део тегоба и последица могуће је избећи. У том периоду тим стручњака може да примени најсавременију тромболитичку терапију, која омогућава болесницима да се уз минимална оштећења врате својим породицама и нормалном животу. Врло је важно да се симптоми препознају одмах, позове Хитна помоћ и пацијент допреми у најближу установу која има Јединицу за мождани удар (ЈМУ). У Србији тренутно постоји око 15 ЈМУ, које су добро регионално распоређене.

Мождани удар настаје нагло и проузрокован је поремећајем циркулације у мозгу, што доводи до недовољне снабдевености одређених делова мозга кисеоником и хранљивим материјама.

Постоје две врсте можданог удара: хеморагични мождани удар, пуцање великог крвног суда у мозгу и изливање крви у околна ткива (што се по правилу дешава у 15 одсто случајева), или такозвани исхемијски мождани удар, кад угрушак (тромб) зачепи једну од четири основне артерије мозга или неке од њихових мањих огранака и изазива прекид протока крви кроз њих (што се дешава у 85 одсто случајева). Пошто су ћелије лишене кисеоника, оне одумиру.

Често су за своју несрећу криве и саме жртве шлога јер ништа не предузимају да, рецимо, снизе притисак или открију зашто одједном почињу да вуку ногу, заплићу при говору или им трну прсти. Превенција има кључно место, и с правом можемо да кажемо да ове болести више нису игра судбине, већ одраз наших здравствених навика. Године, пол, пушење, гојазност и физичка неактивност, дијабетес, повишен крвни притисак, употреба контрецептива, поремећаји срчаног ритма, шум над каротидном артеријом на врату, ранији инсулт, повећан хематокрит, социјални проблеми битно утичу на могућност обољења од ове болести.

У готово 50 одсто случајева организам нас упозорава на предстојећу опасност те тешком шлогу предстоје такозвани мини шлогови. Тромб накратко прекида доток крви, а затим се распада без трага. Тај пролазни мождани атак може да се манифестује као слабост у једној половини тела или нагли губитак вида на једном оку, који се убрзо враћа. Може се јавити и привремени поремећај говора кад човек не може да изговори неку реч. Најчешће се све дешава брзо и не траје дуго па човек не стигне да схвати шта се десило и не обраћа на то пажњу, мислећи да ће све проћи само од себе. А то је велика штета јер такве ствари не пролазе тек тако и треба одмах предузети одговарајуће мере.

Реагујте на време!

Шта да радите ако код себе или ваших ближњих приметите набројане симптоме?

Пре свега морате да их схватите озбиљно. Чак и ако брзо прођу, закажите преглед код неуролога. Подробно опишите лекару Хитне помоћи своје симптоме да би вас боље схватио и дао адекватан савет. И не обраћајте пажњу на протесте најближих у стилу: „Ма није то ништа, сад ми је сасвим добро!“. Први тренуци после можданог удара су најдрагоценији и од тога како сте их искористили може да вам зависи живот.

Текст на основу извора уредио: Милан Кивић, медицински техничар

Извори:

- http://www.stetoskop.info/Mozdani-udar-Cerebrovaskularni-insult-Slog-617-c31-sickness.htm

-http://www.blic.rs/slobodno-vreme/vesti/mozdani-udar-i-kako-ga-spreciti/bsqse89

-http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/491/zdravlje/2395026/mozdani-udar-najteze-oboljenje-mozga.html