Вести
Митрална стеноза
Митрална стеноза је сужење митралног ушћа (отвор између леве преткоморе и коморе) које онемогућава нормално пуњење леве коморе за време дијастоле.
Она погађа пацијенте у доби од 40 до 60 година, међу којима су жене много чешће. Узроци митралне стенозе су реуматски ендокардитис, инфективни ендокардитис, дегеративни процеси, урођене мане. Митралну стнозу могу имитирати и тумори или тромб леве предкоморе као и вегетације на залисцима. Стеноза је најчешће последица репарације залиска након упале при чему долази до фиброзе и стварања ожиљка што резултира срашћивање комисура, кусписа и хордита. Нормално митрално ушће има површину од 4 до 6 цм, а када се оно смањи на 2 цм настаје манифестна митрална стеноза, док површине мање од 1 цм представља критичну стенозу. Због отежаног дијасталног пуњења леве коморе долази до пораста притиска у левој предкомори што се преноси и на плућну циркулацију и десно срце. Као заштитни механизам да не дође до плућног едема настаје контракција плућних артериола што додатно повисује притисак у плућној циркулацији, а изазива дилатацију и хипертрофију десног срца. Такво промењено срце често је извор абнормалне електричне активности, па најчешће налазимо фибрилацију предкомора.
Разликују се пет фаза болести:
А. Прва фаза се назива и компензаторна. Нема симптома болести, пацијенти чак могу да изврше значајне физичке напоре, несвесни проблема. Обично се откривају током рутинских прегледа.
Б. Са субкомпензаторном или митралном стенозом другог степена, симптоми почињу да се манифестују током физичког напора. Лумен вентила је значајно сужен.Стадијум карактерише повећање градијента крвног притиска у леву преткомору. Ово постаје неопходно да би се одржао срчани излаз на истом нивоу.
В. У трећој фази се посматра стагнација циркулационих кругова. Дијагностикује се и повећање срчаног мишића и јетре. Ово значајно повећава венски притисак.
Г. У четвртој фази јавља се значајно повећање јетре и задебљање њене структуре, а јављају се и периферни едеми и асцитес.
Д. На петом степену почињу неповратне промене у унутрашњим органима. Болест доводи до едема, кардиомегалије, цирозе јетре.
Болест се развија постепено. Најчешћи симптоми су:
- диспнеа- отежано дисање
- хемоптизија- искашљавање мале количине крви у виду кончића
- хемоптоа- искашљавање великих количина крви у узнапредовалом сатдијуму болести
- палпитације
- набрекле вене на врату
- увећање јетре и слезине
- појава асцита
„Facies mitralis“ означава типично црвенило образа уз периферну цијанозу. Црвенило образа настаје у склопу ширења поткожних капилара у склопу плућне хипертензије. Код тешких стања могу се видети и набрекле вене на врату, а периферни пулс је ослбљен због смањеног ударног волумена.Аускултатурни налаз укључује наглашен први тон над иктусом (због задебљања кусписа), пљесак отварања митралних кусписа (код наглог отварања) као и дијастолни шум. Дијагноза се поставља на основу клиничке слике, физикалног прегледа, ЕКГ-а, рентген снимака, ултразвука срца и катетеризације срца. ЕКГ налази укључују п-митралне, елементе хипертрофије десне коморе и фибрилацију предкомора. Рендген срца и плућа показује увећану плућану сенку, а ултразвук служи да се добије потпуни увид о величини стенозе.
Компликације митралне стенозе:
1. Фибрилација предкомора са емболизацијама
2. Плућни инфаркт
3. Рецидивирајући бронхитис
Медикаментно лечење се састоји од превенције реуматске грознице и инфективног ендокардитиса. Код плућне конгестије дају се диуретици, уз рестрикцију уноса соли. У случају појаве фибрилације преткомора треба дати дигиталисне препарате, верапамил или бета блокаторе. Појава емболија захтева антикоагулантну терапију. Медикаментно лечење не може смањити стенозу па се примењује хируршко лечење - различити начини проширења суженог митралног отвора или уградње вештачког залиска.
Текст на основу извора уредила др Карличић Мирјана, Одељење за пријем и збрињавање ургентних стања
Литература:
1.Проф. Др М. Стајић, Репетиторијум из интерне медицине
2.Интерна медицина, пето издање, Проф. Др Драгољуб Манојловић, Београд, 2009. Године