1 2 3 4 5

Вести



МИГРЕНА

Мигрена је врста јаке главобоље која се јавља периодично и углавном захвата једну половину главе. Често је праћена мучнином, повраћањем и поремећајем вида. Карактеристика мигренозних главобоља је да се пре напада у великом броју случајева јавља мучнина, малаксалост и притисак у глави.

Чести покретачи мигрене су:

-замор, исцрпљивање

-релаксација након стреса

-јака светла

-превише или премало спавања

-прескакање оброка

-алкохол, црвена вина

-посебна осетљивост према неким врстама хране,

-менструације

Мигрена без ауре (обична мигрена) је најчешћи тип мигрене од кога пати 80% болесника са мигреном. Неколико сати или дана пре напада, у великом броју случајева јавља се промена расположења, узнемиреност, поспаност, мучнина, малаксалост. Напад мигрене обично траје 4-72 часа. Бол је углавном пулсирајући. У почетку напада углавном је једностран, али током напада може да захвати и целу главу или да прелази са једне на другу страну. Мучнина и повраћање се јављају обично после првог сата напада. Јавља се и фотофобија (осетљивост на светлост), фонофобија (осетљивост на звук) и осмофобија (осетљивост на мирис).

Мигрена са ауром (класична мигрена) се јавља код 20% пацијената са мигреном. Главобољи претходи аура, која се састоји од видних, сензуалних и моторних поремећаја, поремећаја говора... Ови симптоми најављују мигрену болеснику. Аура се обично развија током 5-20 минута и траје до 60 минута. Главобоља се најчешће јавља у року од 60 минута од појаве ауре, али може да почне и истовремено са њом. Остале клиничке карактеристике су као и код мигрене без ауре.

Лечење мигрене:

Лечење акутног напада почети што је раније могуће, по могућству током ауре. Користе се анагетици, антиеметици, ергот деривати и триптани.

Профилактичка терапија: свакодневна примена лекова који смањују учесталост мигрене. Даје се пацијентима код којих су напади чеши од 2-3 пута месечно, трају дуже од 48 сати , ремете квалитет живота пацијента. Најчешће се користе бета-адренергички антагонисти, антидепресиви, антиконвулзивна средства и др.

Текст на основу извора уредила др Тања Мрђан

Извор података: Катедра неурологије Медицинског факултета у Београду – „Неурологија“, друго издање, Београд, 2009. год