1 2 3 4 5

Вести



Мигрена

Мигрена представља појаву главобоље, често праћену мучнином, повраћањем, бледилом или хиперемијом коже, знојењем... Карактеристике мигренског бола су: пулсирајући, једнострани бол – чеонослепоочни, који се интензивира при физичкој активности, може да траје и до 72 сата. Код карактеристичних мигренских напада јавља се и преосетљивост на светлосне дражи, звуке и мирисе. Код деце мигрена може бити повезана са болом у стомаку или поремећајем спавања.

Почетак главобоље најчешће се јавља у адолесценцији или раном зрелом добу. После 50. године живота ретко се јавља први напад, али повратак мигрене која се примирила није реткост.

Врсте мигрене
Код 15-30% пацијената мигренској главобољи претходи аура која се испољава као пролазни неуролошки поремећај. Најчешће се манифестује у видном пољу ( као смањење оштрине вида или губитка дела видног поља, појава светлосних бљескова), ређе у виду слабости или трњења екстремитета, сметњи у концентрацији или у изговарању речи. Аура обично траје од неколико минута до мање од сата. Мигрене се могу јавити и без ауре, а постоје и случајеви када се појави аура, али изостане мигрена. Повратне мигренске главобоље удружене са пролазном хемиплегијом или хемипарезом су ретка појава, а по правилу ова врста мигрене је наследна и генски јасно детерминисана. Ретко се јавњају и повратна офталмоплегија и базиларна мигрена, обе карактеристичне за дечји узраст, удружене са дуплим сликама, испадом у видном пољу, обостраним сензорним или моторним поремећајима, дизартријом... Термин компликована мигрена односи се на нападе удружене са са значајним неуролошким дисфункцијама које трају и до два дана.

Акутне главобоље могу указати на озбљнија обољења нервног система, па треба обратити пажњу на све симптоме и знаке који побуђују сумњу на оштећење ткива мозга ( прогресија, појава мигренских напада после 50. године, погоршање у јутарњим сатима – болови који буде из сна, укочен врат, температура, промена стања свести, појава патолошких рефлекса или њихова асиметрија...)

Етиолошки мигрена представља резултат интеракције различитих чинилаца: генска предиспозиција ( 65 до 91% има наследну компоненту и чешће испољавање код женске популације), осетљивост централног нервног система на различите стимулусе, хормонски чиниоци, неуроваскуларна дешавања.

Традиционално се неуролошки феномени настали у сколпу мигрене повезују са спазмом ( грчењем ) крвних судова, а бол се јавља као последица вазодилатације ванлобањских артерија. Кључна структура за настанак мигренозног бола је тригеминусни судовни систем. Наиме стимулација тригеминусног живца или ганглиона активира серотонинске рецепторе и крајеве нерава малих артерија дуре што доводи до неурогене инфламације па настаје сензација бола.

Циљ лечења је отклањање акутног напада и превенција бола. Профилактичка терапија је веома разноврсна и обухвата примену олигоелимената, витамина, бета блокатора, антидепресива и др. Обично је профилактичку терапију потребно узимати више месеци уз редовно вођење календара главобоље ради увида у ефикасност примењене терапије. Неке мигрене пролазе на примену појединачног лека, док је код неких потребна комбинација различитих лекова. Многи напади одговарају на примену нестроидних антиинфламаторних лекова. Важно је напоменути да је код особа склоних мигренама честа прекомерна употреба аналгетика, па је обавезно контролисати нјихову примену. Мучнине се углавном успешно купирају антиеметицима.

Текст на основу извора уредила др Маријана Протић, Општа болница Панчево.

Извори:
Цецил - Суштинско у медицини (група аутора- Thomas E. Andreoli,Charles C.J. Carpenter, RobertC. Giggs, Jozeph Loscalzo)
https://www.medihelp.co.rs/terapije/lecenje-migrene/
https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/migraine-headache/symptoms-causes
https://migrainebuddy.com/migraine/migrainesymptoms-the-stages-of-a-migraine