1 2 3 4 5

Вести



Превенција и нега болесника оболелих од мијастеније гравис

Мијастенија гравис, аутоимуна болест која почиње спуштањем капака, дуплом сликом, замором и слабошћу мишића, до скора се сматрала тешком болешћу са смртношћу и до 40 одсто. Мијастенија гравис није честа болест и у свету годишње од ње оболи око 10 становника на милион људи. Међутим, напретком дијагнистике која је омогућила рано препознавање и лечење, а посебно са напретком терапије, прогноза ових пацијената се значајно побољшала, тако да данас већина пацијената са мијастенијом води потпуно нормалан живот, ради пуно радно време, активно се бави спортом, жене рађају децу итд.

Оболели од мијастеније гравис, могу имати сасвим нормалан, функционалан живот, уз адекватну терапију. Болест сама по себи није смртоносна и не скраћује животни век. 3-4 особе на 100 оболелих умире од саме болести, услед мијастеничне кризе, или тумора тимуса (тимома). Такође, на опште здравље утичу нежељена дејства терапије (кортикостероиди).

Од придружених обољења, оболели имају већи ризик од развоја проблема са плућима (гушење, упала плућа) и могући су падови због нестабилности. Уколико се десе поменута стања, она могу бити разлог смањења животног века.

РЕМИСИЈА
4 од 10 оболелих пролази кроз процес ремисије болести, што значи да долази до потпуног повлачења симптома. Током ремисије постоји могућност прекида терапије, мада треба имати на уму да су ремисије обично привремене. Ремисију постижу особе код којих је урађена тимектомија (уклањање тимуса).

За ублажавање симптома миастеније гравис од пресудне је важности у исхрану укључити довољну количину антиоксиданса, чак и превентивно. Потребно је смањити употребу млечних производа, производа који садрже глутен, употребу шећера, пржене хране, незасићених масти, процесуиране хране, алкохола, генетски модифицираног меса и обавезно престати пушити.

Код узимања кортикостероида потребно је ограничење угљених хидрата у исхрани, те узимање хране богате калијумом (нпр. банана). Болесницима са слабошћу у удовима препоручује се дијета богата беланчевинама и витамином Е те избегавање газираних сокова и препарата који садрже магнезијум, седативе, антихистаминике и бетаблокаторе.

Умерена телесна активност неколико пута нeдељно у трајању од барем тридесет минута позитивно утиче на здравље, спречава настанак бројних хроничних незаразних болести, придоноси очувању телесног и душевног здравља, побољшава интелектуалне способности, олакшава одржавање идеалне телесне тежине, умањује последице стреса и побољшава расположење. Вежбати треба у складу са старосном доби, телесном кондицијом, здравственим стањем те телесним ограничењима. За вежбање никад није касно и што је особа старије животне доби то је већа корист од вежбања.



Текст на основу извора уредио Лазар Танасковић, медицински техничар Одељења неурологије, Опште болнице Панчево

Извор: eklinika.telefraf.rs
VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA U BJELOVARU STRUČNI STUDIJ SESTRINSTVA ZAVRŠNI RAD BR. 14/SES/2015 ZDRAVSTVENA NJEGA BOLESNIKA S MIASTENIJOM GRAVIS Ljiljana Gojak