Брига о менталном здрављу у доба короне

Коронавирус је тренутно вероватно најучесталија реч, како у медијском простору, тако и у нашим свакодневним разговорима, и то у целом свету. Та реч – “коронавирус” тиче се свих нас, плаши нас, може да наруши наше здравље и здравље наших ближњих, обавезује нас на бригу о себи, бригу о другима и заједници, приморава нас да променимо животне навике, иако то нисмо нити желели нити планирали.

У психолошком смислу реакције на овакву ситуацију могу да буду различите. Неки од нас су на почетку збуњени и тешко нам је да разумемо шта се дешава, чак се осећамо празно, као да немамо осећања. Неки доживљавају изражен страх, бригу, анксиозност, уз стално претраживање нових информација, предузимање свих мера којих можемо да се сетимо, како оних логичних и препоручених, тако и оних које немају реалан допринос заштити нашег здравља. Све ове реакције су уобичајен одговор на неуобичајену ситуацију и потпуно су очекиване и нормалне.

Нови коронавирус који изазива обољење КОВИД-19 постао је глобални феномен, присутан на свим континентима, са великим бројем оболелих за кратко време у појединим земљама. Мере које се доносе на нивоу држава да би се спречило ширење вируса, драстично мењају наш свакодневни живот. Информације о новом коронавирусу су свеприсутне, како у медијском простору, тако и на друштвеним мрежама. Неке од тих информација су поуздане и тачне, а у исто време постоји и велики број лажних информација и гласина. Ови разлози нам указују на то да је важно да у овом периоду поред физичког, бринемо и о свом менталном здрављу, као и да будемо подршка људима око нас.

На који начин можемо да бринемо о менталном здрављу?

Људи генерално имају велики капацитет да се прилагођавају новим околностима, некима за то треба мање, а некима више времена, док је неким људима у овом периоду потребна подршка ближњих или стручних служби. Одређена понашања и ставови могу да нам помогну у томе да се боље носимо са овом ситуацијом. Споменућемо нека од њих. Важно је да будемо информисани о ситуацији са новим корона вирусом, како бисмо ускладили понашање са препорукама званичних установа, али учестала изложеност великој количини информација може да буде преплављујућа и подстакне нашу узнемиреност и паничне доживљаје. Добро је ограничити консултовање вести, портала и друштвених мрежа о коронавирусу на једном или два пута дневно. Избегавајте оне садржаје који у вама изазивају узнемиреност, пратите само практичне савете о томе како треба да се заштитите у датом моменту. Усмерите пажњу на друге теме које су вам занимљиве. Избегавајте информације из непроверених извора. У оваквим ситуацијама, кружи много гласина и лажних информација. Оне могу да допринесу ширењу панике, одговорно делите са другима садржаје о Корона вирусу.

Одржавање социјалних контаката је важно. У стресним моментима функционишемо боље у друштву и са подршком. Иако смо упозорени да смањимо дирекне контакте, и даље је важно да одржавамо контакте путем телефона, имејла и друштвених мрежа. Одржавање уобичајене рутине или осмишљавање нове је важно. Нема потребе да прекинете са уобичајеним активностима (осим оних које нису у складу са превентивним мерама). Рутина нам помаже да превладамо узнемиреност. Ово је прилика и да осмислите нове рутине и навике које су у складу са препорукама здравствених званичника. Уместо одласка у биоскоп можете породично да гледате филмове код куће, читате књиге, играте друштвене игре, повежете се на неки нови начин. Примените конструктивне стратегије за ношење са стресом и узнемирујућим мислима. Размислите о томе шта вам иначе помаже у стресним ситуацијама. Код неких људи то може бити разговор са другима, технике релаксације, хобији, физичка активност и слично. Хумор може да буде корисна ствар, помаже нам да умањимо страхове. Пронађите оно што вас лично умирује. Понекад је то и прихватање и суочавање са чињеницом да не можемо да имамо потпуну контролу над ситуацијом и усмеравање на оно што заиста можемо да урадимо да заштитимо себе и друге (превентивне мере и самоизолација). Подржите и друге који су забринути, разговором, практичном помоћи - подршка другима може да делује позитивно и на ваше ментално здравље и повећа доживљај контроле над ситуацијом.

На који начин можемо да добијемо психолошку подршку?

Не постоје још увек налази истраживања о томе како људи реагују на пандемију коронавируса. Када тренутно говоримо о томе црпимо знања из генералних истраживања о реакцијама људи на кризне сутуације великих размера. Та истраживања говоре о томе да, што се тиче утицаја на ментално здравље, неки од нас могу да имају тренутну реакцију у виду појачане стрепње, немира, бриге или губитка уобицајеног елана. Код неких таква стања могу да се јаве одложено, касније, док ће највећи број нас са овом ситуацијом изаћи на крај без било каквих последица по ментално здравље.

Уколико тренутно доживљавате велики страх и узнемиреност, имате тешкоће да обављате неке основне активности, имате промене у апетиту (појачан или смањен у односу на раније), тешкоће са сном или доживљавате да је ова ситуација преплављујућа за вас и осећате се усамљено, добро је да контактирате психологе Клиничког центра Војводине који дежурају на следећим телефонским линијама (0д 8 до 20 часова): 066/822-30-83, 066/822-30-82, 064/802-88-98, 064/808-35 55). Такође, Министарство здравља је покренуло телефон за психосоцијалну помоћ грађанима (0800-309-309), а на располагању су и телефони Института за ментално здравље: 063 7298260 (за младе и родитеље деце до 18 година) и 063 1751150 (за особе старије од 18 година).

Извори:

- World Health Organisation, 2020. Mental Helath considerations during COVID-19 Outbreak – preuzeto sa: https://www.who.int/docs/default-source/coronaviruse/mental-health-considerations.pdf?sfvrsn=6d3578af_10

- Dyregrov, A., 2020. How To Cope With Quarantine / Isolation. [online] Klinikk for krisepsykologi. Dostupno na: https://krisepsykologi.no/how-to-cope-with-quarantine-isolation/

-http://www.izjzv.org.rs/?lng=lat&cir=0&link=3-17-1731